Чељабински метеор помоћи ће у развоју нанотехнологија

Чељабински метеор препун је загонетки и тајни. Стручњаци из Нижегородског универзитета, на пример, приликом проучавања фрагмента небеског тела пронашли су у њима природне нанокристале магнезијума и гвожђа. То може да пружи нове информације о природи наноматеријала и условима њиховог природног формирања. О томе је у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије говорио један од истраживача и аутора открића Дмитриј Павлов.

Чељабински метеорит је био први у историји истраживања небеских болид ау којима су пронађене честице нанокристала природног порекла. То је прилично занимљива појава која може да отвори нову еру у развоју нанотехнологија, објашњава доктор физике и математике и шеф катедре за физику полупроводника и оптоелектронике ННГУ Дмитриј Павлов.

- Пронашли смо да се у чељабинском метеору формирају густи масиви нанокристала. По структури ове честице су кристалне, али нано размера. Раније ништа слично у метеорима није било пронађено. У нанотехнологијама такве објекте сада покушавају да направе на вештачки начин, а овде је објекат долетео из космоса. Истина, за сада узрок настанка ових нанокристала остаје под знаком питања.

Нанокристали које садрже узорци чељабинског метеора састоје се од феропериклазе. Овај минерал садржи у себи магнезијум, гвожђе и кисеоник. На Земљи се он формира само у горњим слојевима коре уз крајње висок притисак и температуру. Шта више, они нанокристали који су пронађени имају идеалну сферичну форму. То говори да су на космичко тело некада деловале врло високе температуре и колосалан притисак. Тако да је врло вероватно да честице нанокристала нису својствене за метеор, већ су се појавиле у тренутку када је падао великом брзином са велике висине, објашњава Дмитриј Павлов.

- Када је небеско тело падало на Земљу, оно се веома загрејало. Температура је могла да достигне неколико хиљада степени. Тим пре што на висини од преко 15 хиљада километара оно још није експлодирало. Ови усијани комади који су формирани у току експлозије затим су падали. За делић секунде они су су пали на Земљу. Неки од њих у језеро Чебаркуљ, део око њега у снег. Један од таквих малих делића су нам довезли из Чељабинска. У сваком случају објекти са нанокристалима врло су занимљиви са тачке гледишта физичких својстава. Тамо се мења енергетски спектар тврдог тела.

На пример, пошло је за руком да се нађе и то да су метеоритски нанокристали способни за луминисценцију. Они испуштају видљиво и инфрацрвено зрачење у дијапазону дужине таласа од 675 до 800 нанометара. То откриће може да служи за разраду система са оптички активним средствима. Први пут оптичка активност супсанци је била пронађена 1811. године. Француски научник Доминик Франсуа Арго је то утврдио за кварц. А пет година касније други Француз – Жан-Батист Био – открио ју је у чистим течностима, као и растворима и парама многих органских супстанци, говори Дмитриј Павлов.

- Системи са оптички активним средствима у оптоелекторници су одавно разрађени и примењују се. Али технологије њиховог добијања се практично стално усавршавају, траже се нови путеви њиховог добијања. А ту су сам Бог или природа наговестили још један могући пут стварања таквих сложених комплексних технологија.

Данас стручњаци из читавог света безуспешно покушавају да добију вештачким путем из попупроводничких материјала нанокристале у којима би се испољавали ефекти квантних размера и видео нетермички пресек супстанци. У разним физичким лабораторијама ради тога се стварају врло екстремни услови. Ипак за сада није пошло за руком да се достигне жељено. Вервоватно један од кључева за одгонетку сложеног проблема крије се у чељабинском метеору, закључује Дмитриј Павров. Да подсетимо да је ово небеско тело буквално пробушило земљину атмосферу 15. фебруара 2013. године и експлодирало изнад главног града Јужног Урала, Чељабинска. Један од великих фрагмената космичког тела пао је на око сто километара даље у воде језера Чебаркуљ. Комад метеора са дна рониоци су извадили тек 16. октобра прошле године. Нађени део ваземаљског госта је био тежак преко 650 килограма.

Милена Фаустова,