У Москви ће се у августу разматрати будућност науке о космосу

Почетком августа Москва ће постати незванична престоница космичке науке: Московски државни универзитет «Ломоносов» заједно с Руском академијом наука и уз подршку Федералне космичке агенције одржава 40. Научну скупштину Међународног комитета за космичка истраживања Међународног савета научних савеза (КОСПАР). То је један од највећих сусрета научника који се редовно одржава у земљама-чланицама КОСПАР. Влада Русије је 4. марта одобрила састав Национално-организационог комитета Скупштине на чијем челу је заменик председника Владе Аркадиј Дврокович.

Скупштина КОСПАР је за научну заједницу једна од најважнијихконференција која се у лични календар уписује неколико година унапред. Број учесника износи неколико хиљада, а теме реферата се тичу свих области космичке науке: од планова будућих мисија до теоретских радова.

Научна скупштина КОСПАР по други пут долази у Русију. Први пут се то десило 1970. године, кад је домаћин научника био совјетски град Лењинград. То је прилично занимљива чињеница ако се зна да су научници СССР, прве земље која је полетела у космос, били једни од главних иницијатора оснивања Међународног комитета за космичка истраживања при Међународном савету научних савеза (сад је Међународни савет за науку, ICSU – COSPAR. Он је основан већ 1958. године, после конгреса ISCU у Лондону и лансирања првог сателита, а први научни симпозијум је одржан у Ници 1960. године. Представник СССР у КОСПАР је од момента његовог оснивања био академик Анатолиј Благонравов (од 1959. године – потпредседник Комитета) – један од првих космичких експериментатора. Заједно са Сергејом Корољовом и Валеријем Јаздовским он је руководио експериментом на сасвим новој ракети Р-1 од 1951. године, седам година пре лансирања новог сателита.

Данас у састав КОСПАР улазе представници космичких организација из 46 земаља и 13 међународних научних савеза. Рад Комитета се одвија у осам научних комисија и једанаест стручних група подељених по правцима космичке науке. То је саветодавни орган: основна функција КОСПАР је да даје препоруке за даљи развој космичких истраживања, а сами програми се формирају већ у националним организацијама. Али, то не значи да одлуке Комитета немају никаквог утицаја. Тако је у пројекту Фобос-Грунт велики значај имао рад стручне групе за планетарну заштиту, која се бави питањима планетарног карантина. Пошто је у току пројекта планирано да се на Земљу врати материја Фобоса, био је потребан прилично висок степен чистоће апарата како се туђи живот не би унео на друго небеско тело. Препоруке које је дала ова група ГОСПАР веома су помогле учесницима у припреми пројекта.

Друга важна улога КОСПАР је политичка. Овај Комитет који је основан у јеку хладног рата био је једна од додирних тачака међу државама из различитих табора. Ма колико безначајне изгледале ове везе оне су такође одиграле своју улогу у нормализацији међународне ситуације.

И ова Скупштина, која се након 44 године вратила у Русију, одвија се на фону врло напете међународне ситуације. Већ се чују питања да ли ће конференција уопште бити одржана: значајан део њених учесника долази из Европе и САД. Али се други знаци да КОСПАР може да се не одржи засад не запажају. Највероватније је супротно, шеф НАСА Чарлс Болден је недавно изјавио да у сарадњи с Русијом, између осталог, у вези с Међународном космичком станицом, засад нема никаквих измена. Наравно, кад се догађаји развијају вртоглавом брзином за пет месеци колико је остало до Скупштине, много тога може да се деси. Али желимо да верујемо да ће научне везе бити прилично чврсте.

Олга Закутњаја,