Брисел не болује од амнезије, него од хипокризије

Као што је добро познато, најчешћи надимак који се употребљава за Европу је Стари континент, а обично у старости спонтано долази до постепеног слабљења памћења. То би се могло рећи и за највише званичнике Европске уније који се ових дана обраћају јавности поводом Крима, с обзиром да њихове изјаве звуче као да их нагриза малопре поменута бољка.

Конкретно, ради се о томе да су многи највиши представници бриселске администрације, попут на пример Жозе Мануела Бароза и Штефана Филеа, на један начин говорили о Косову, а на сасвим супротан начин се сада изјашњавају о Криму, што на жалост, ипак не сведочи о њиховој заборавности, него о свесном лицемерју и дуплим стандардима.

Дакле, погледајмо, шта су наведени европски функционери ових дана изјављивали о Криму, а какав став су заступали и још увек заступају када је у питању било србско Косово.

У најновијем обраћању посланицима на пленарном заседању Европског парламента у Стразбуру, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је Русији запретио санкцијама ако не престане подржавати референдум на Криму, при чему је изнео „дубоку забринутост због ситуације у Украјини“, јер он то сматра „насртајем на украјински суверенитет и територијални интегритет“, а референдум о отцепљењу Крима је назвао „илегалним“.

Наравно, када се радило о Косову, онда председник Европске комисије не само да није на такав начин оцењивао поступке Приштине, већ их је и најдиректније подстицао и чак награђивао обећањима о интеграцији отцепљене покрајине у структуре Европске уније. Тако је на пример Барозо у мају 2011. лично отишао у Приштину, где није делио упозорења и претње да се не сме насртати на интегритет Србије, него је напротив истакао да је будућност таквог независног Косова у Европској унији, уколико тако одлуче његови грађани и институције.

А европски комесар Штефан Филе је у обраћању Европском парламенту слично казао да Европска унија неће признати резултате референдума о припајању Крима Руској Федерацији, јер то по њему представља „озбиљну претњу стабилности граница у Европи“. Међутим, и европски комесар је брзо заборавио свој однос према самопроглашеној независности Косова у недавној прошлости, када му тај чин уопште није представљао никакву претњу за стабилност европских граница.

Штавише, Штефан Филе је прошле године у срдачној и пријатељској посети Косову, истакао у разговору са тамошњим представницима власти да требају имати „визију и храброст“ за промене јер ће за награду отцепљено Косово постати, како је буквално рекао – „мирољубив и успешан члан европске породице“. А на заједничкој конференцији за новинаре са сепаратистичким премијером јужне српске покрајине, европски комесар Филе је нагласио да je додељивање Споразума о стабилизацији и придруживању Косову - „заслужена награда за велики посао који су институције Косова урадиле“, те да су земље чланице Уније биле јединствене када су одлучиле да одобре почетак преговора са Косовом, чиме је по његовим речима „Косово дефинитивно ушло у агенду интеграције и учлањења у Европску унију“.

Зато, када упоредимо речи охрабрења које су европски званичници Мануел Барозо и Штефан Филе изрекли Косову, са њиховим најновијим претњама Криму и Русији, онда се јасно примећује да Стари континент заправо не болује од амнезије него од хипокризије. А подсетимо, хипокризија или лицемерје по дефиницији значи - заступање ставова, вредности и уверења у које човек ни сам не верује, али их изговора зато да намерно завара друге људе. Међутим, овај пут је тешко очекивати да ће Брисел заварати било кога, а Крим и Русију поготово.

Ратко Паић,