СЗО прогласила епидемију масноћа

Уколико не прекинете са потхрањивањем деце чоколадицама, ускоро у свету неће бити здравих људи. Приближно на овај начин се може формулисати основна претња човечанству према виђењу Светске здравствене организације (СЗО). Ви сами, својим рукама, због тога што посустајете пред маркетиншком пресијом произвођача, правите од своје деце психолошке зависнике од угљених хидрата - шећераше.

СЗО је прогласила епидемију гојазности. Физичка пасивност и дијета са високим садржајем масноћа, соли и шећера резултирали су тиме, да је проблем гојазности присутан код 27% европске деце старости 13 година, и 33% код деце 11 година старости. Да ли ће настати тај благословени дан, када ће са рафова самопослуга нестати десетине врста убитачних за децу слаткиша? Време је да родитељи крену у озбиљан рат против испоручиоца праве куге 21. века. А сви остали да озбиљно размисле, пре него што почну да траже средства за мршављење.

Највише гојазности међу 11-годишњом децом у Европи је забележено у Грчкој (33%), Португалу (32%), Ирској и Шпанији (преко 30%). Тако да ће Европа, која је сматрана да има више склоности према здравом начину живота, ускоро стићи Америку. У Русији је слична тенденција. Приступачност штетних производа, приморавају многе људе да корисну храну са беланчевином, замене штетним угљеним хидратима, а то неминовно проузрокује гојазност. Није чудно, да су инфаркт и мождани удар – два најраспрострањенија узрока смрти. И сада, када трећина планете једва пролази кроз врата, експерти су почели да говоре да не би било лоше да се повећа порез на штетну храну, да се ограничи њена реклама, а уједно да се појача пропаганда здравог начина живота. Да ли ће то бити спас пред неконтролисаном пресијом произвођача преко ТВ екрана? Регионални директор СЗО у Европи Сузана Јакаб са жаљењем констатује:

- Физичка пасивност истовремено са рекламом јефтине, приступачне хране са високим делом масноћа, соли и шећера, проузрокује убитачне резултате.

И свим одраслим препоручује да се баве спортом најмање 150 минута недељно, а деца најмање сат времена дневно. СЗО констатује, да су дебела деца у Европи постала готово норма за друштвену свест. Мишљење износи лекар дијетолог Ирина Лизун.

- Сада смо сведоци тога, чега никад није било. Мала деца болују од дијабетеса тип 2. То је дијабетес, који се јавља претежно код особа преко 40-50 година старости. Велики број кардиоваскуларних обољења, ниво холестерола је често језиво повећан. Услед тога се све болести, које су у корелацији са гојазночћу, испољавају далеко раније. 20-годишњаци већ имају хипертонију. То не може да остави без последица целокупно здравствено стање. Људи који су суочени са гојазношћу, оболевају од хроничних болести, које у младости не могу бити присутне.

Разлог су слатка и слана јела, презасићена свакојаким хемијским додацима који појачавају укус.

У Европи, како истичу експерти, статистика високе присутности укупног удела масноће по глави становника обухватила је бројне мигранте. Наравно не у таквим земљама, као Немачка и Чешка, где су људи често жртва своје традиционалне кухиње, са масним сарделама и обиљем пива. Државе морају да се умешају у неконтролисану конзумацију угљених хидратима, сматра лекар дијетолог Јелена Соломатина. Али огромна је одговорност на родитељима. Веома је важно да се дете не подстиче на конзумацију слаткиша, да се спречи зависност.

- Дете се не рађа са зависношћу од појединих прехрамбених производа. Дете једе оно, што му дају одрасли, што нуди околина. И на крају настаје зависност. Већ као одрасла особа, када схвата да му је лоше, почиње да надокнађује то слаткишима. Храна за њега постаје средство за смирење, нешто што доноси задовољство. Навика се развија на исти начин, као у случају лаке дроге, никотина или алкохола.

Многи покушавају да изађу на крај са гојазношћу коришћењем разних препарата. Стручњаци упозоравају. Ова средства не могу увек да помогну, уколико помажу – онда само у целовитој терапији, а за неке особе су потпуно непожељни. Према речима Ирине Лизун, препарати централног дејства заустављају апетит, али то не решава проблем, јер се они могу користити само кратко време, због јаког удара по нервном систему. А након завршетка курса лечења, тежина се надокнађује троструко. Препарати, који спречавају усвајање масноће нису мање опасни. Они не блокирају усвајање угљених хидрата, који се трансформишу у масноће.

Ксенија Фокина,