Крим и Косово – двојни стандарди Запада

Крим и Косово имају доста тога заједничког: аутономне покрајине су, на својим територијама имају базе других држава, већинско становништво жели независност. Међутим имају нешто и у чему се разликују – имају различите покровитеље.

Последњих неколико дана, многи упоређују догађаје на Криму са агресијом НАТО на Југославију 1999. године. Међутим, ти догађаји се интерпретирају онако како којој страни одговара. Тако је на телевизији CNN, бивши амерички амбасадор у Москви Мајкл Макфол изјавом је да би евентуална војна интервенција Русије у Украјини била недопустива, јер постоји велика разлика између ситуације на Криму и оне на Косову 1999. године.

„Поређења Крима и Украјине са Косовом и Србијом не стоје. Србија је угорожавала „косоваре“, а Украјина не прети никоме”.

Пре свега, како је могуће да једна држава угрожава део територије, то се нико не пита. АП Косово и Метохију насељавају Срби, Албанци, Горанци, Турци и многи други. „Косовари“ – таква нација не постоји. Осим тога, Американце на Косову нико није угрожавао, они тамо не живе, док у Украјини живи 15 милиона Руса. То је велика разлика.

За западне медије, ипак, има нешто што повезује Крим и Косово.

"Тактика и методологија које је употребио Милошевић у ратовима у бившој Југославији и на Косову је очигледна. Ако је Путин изабрао да буде нови Милошевић, запад ће посматрати нову поделу Европе", рекао је уредник "Гардијана" Ијан Трејнор.

Слободан Милошевић се борио за свој народ најбоље што је могао. Питање је да ли би неко други могао урадити више, у времену када је постојао само један хегемон (САД) који је све редом учио шта су људска права, али из позиције својих интереса. Пожелевши да размести своје снаге са запада Европе на исток, Америка је одабрала српску АП Косово и Метохију као одговарајућу са геополитичке тачке гледишта. У ту сврху, они су одлучили да искористе Ослободилачку војску Косова која се налазила на њиховом списку терористичких организација. Антитерористичка операција србских снага против наоружаних припадника ОВК у селу Рачак из јануара 1999 године била је искориштена за бимбардовање Југославије и увођење НАТО снага на Косово. Западни медији су тај догађај представили као да се ради о масакру цивила и да, ето, Америка мора да реагује и заштити недужни народ. Међутим, десет година касније, Хелена Ранта, фински стоматолог форензичар и члан међународне истражне комисије која се бавила о овим догађају, у аутобиографској књизи навела је да је извештај о том догађају писала под притиском тадашњег шефа мисије ОЕБС-а на Косову Вилијама Вокера и Министарства спољних послова Финске и да су лешеви заиста припадали албанским терористима, а не цивилима.

Након уласка НАТО снага на Косово, тамо је створена друга највећа америчка база у Европи – Бондстил. Она омогућава САД да контролишу воде Средоземног и Црног мора, као и путеве ка Блиском Истоку, Северној Африци и Кавказу, а такође транзит енергената из региона Каспијског језера и Централне Азије. Своје стационирање на територији Србије њима се чини потпуно легитимно и веома профитабилно - Американци уопште не плаћају коришћење друштвеног земљишта на Косову.

За разлику од Американаца на Косову, Русија за своју базу плаћа 100 милиона долара. А Црноморска флота се налази на Криму већ 230 година. „Црноморска флота није бескућник. Севастопољ је њен родни дом“, нагласио је вице-премьер РФ Дмитриј Рогозин. Осим тога, Крим је до пре 50 година припадао СССР, док су САД агресијом окупирале део територије Србије и раде све како би од ње створиле своју марионетску независну државу.

Русија има историјске, економске и културне везе са Украјином. А шта САД раде на делу српске територије?

Милена Цмиљанић,