Руски новинар: радовати се као дете због пресељења у Србију

Руски новинар, писац и бизнисмен Вадим Самодуров већ неколико година живи у Србији, како сам пише, земљи коју искрено воли. У свом блогу Вадим говори о србском начину живота, популарним заблудама Руса и спроводи својеврсно просвећивање за оне који мисле да купе некретнине на Балкану.

Хтео сам да осигурам себи резервни аеродром, између Француске и Србије одабрао сам Србију – цене су мање, мање је администрације, зато што је европска бирократија још страшнија од руске – објашњава Вадим Самодуров.

Извештач Гласа Русије разговарао је са господином Самодуровом о дечијем осећању среће, руским хиревима и панкреатиту...

Сајтова који нуде некретнине у Србији је све више. Све чешће њихов садржај се преводи на руски. Значи ли то да су се наши сународници бацили на Србију?

- За Русе је пожељно море, при томе два корака од куће. Зато углавном Руси желе у Црну гору. А европљани су се бацили. Број Холанђана, Данаца, Немаца који проводе лето, јесен и пролеће у Србији је огроман. Они купују све што могу. Руси не.

Јасно је, нашим треба као у филму Љубав и голубови: затворио за собом врата и одмах заронио. Није ваљда да им не пада на памет да треба неколико сати колима и ти су на обали Јадрана?

- Не, не пада. Постоји огроман број стереотипа против којих се трудим да се борим. Зато што ми је досадило да слушам коментаре, између осталог и мојих пријатеља, који ми већ три године звоцају: како можеш... Србија... то су партизани, рат, бомбардовање, отети људи.

Према вашем осећају, шта се унутар земље чини за побољшање имиџа?

- Туристичка организација Србије ради, новац држава издваја. Појавило се много комерцијалних компанија које већ сада и у Русији рекламирају Србију као место за еколошки туризам. У Србији има много локалних манифестација, фестивала, сви они су дивни, за њих се зна углавном међу људима који су везани за балканску тему, на глобалном нивоу се то не популарише. Мислим да је Србија предивна у свом садашњем стању. Не бих хтео да прилив руских грађана буде масован као у Црној Гори. Веома добро видим разлику између ове две земље. Будва је сада мали аналог Москве, са гужвама и редовима. Ако у Србији крене сличан процес и средња класа (елита ту неће кренути) масовно почне да купује куће и станове, безобразлук ће бити потпун.

Између осталог о фестивалима. Егзит је некада био замишљен као симбол завршетка изолације 90-их, али ако се погледа линија понашања, а понекад и изјаве неких западних политичара о Србији, стиче се утисак да никакав излаз из тог стања они не желе.

- Стара Европа је прилично конзервативна између осталог у идеолошким моментима. Тамо много воле да стављају етикете. За политику ова нијанса није директно везана, то је пре филозофски моменат. Политички Европа је заинтересована за Србију, зато што је за ЕУ питање утицаја и проширења своје зоне актуално.

А шта је са разговорима о томе шта ће ЕУ, посебно земљама локомотивама, још 7,5 милиона људи, тим пре после Грчке и других кризних земаља?

- То су само разговори. Исто тако, зашто су им биле потребне балтичке земље? Прилаз Европе је доста праволинијски – нова територија се разматра као ново тржиште за пласман и извор пореза. То што ће учинити Европа после придруживања Србије може да се посматра на примерима младих европљана. ЕУ ће узети банкарски сектор, то је повољно европским банкарима, пошто тамо не треба улагати тако велик новац. Као друго, Србија је аграрна земља, са развијеним традицијама, у пољопривреду не треба много улагати, треба само увести европске норме. Да ли ће од тога бити вајде, тешко је рећи. Француски сељаци, на пример, имају много проблема због тих стандарда. Према мом осећају, ове норме ће убити пољопривреду у Србији.

Вадим, сада цитирам ваш текст: Србија која данас тако хрли у ЕУ,отворено говрећи, личи на наивну младу сељанку која жели у велики град да се тамо забавља са одраслим градским момцима. У животу људи овакви снови се претварају у најмању руку у разбијена срца и нежељену трудноћу. Одакле тако жалосне прогнозе?

- Зато што ће 15-20 милијарди ЕУ наћи за Србију, то су за њу мале паре. Али то ће бити дуг који ће Србија плаћати или новцем, или својом независношћу – политичком или економском. Много разговарам са обичним Србима, могу да кажем да се они са скепсом односе према ЕУ. Ради се о томе што Срби имају мудрост од земље и здраву практичност. Они одлично схватају да нема ничег џабе. Уз то схватају да ће ступање у ЕУ бити праћено скоком свих цена. За земљу са огромном незапосленошћу и сеоским становништвом које живи од натуралне привреде, то ће бити катастрофа.

Ако такав број људи схвата, зашто партије које се залажу за евроинтеграцију имају такву популарност?

- Срби су имали прилично сложен избор, зато што 2012. године ни једне јаке партије није било. Напредњаци су могли да добију изборе захваљујући великој коалицији. Прошле су две године, оне су показале да нова власт која је сменила Тадића није гора: она уме да решава проблеме и добро се позиционира и у Европи и у Русији. Зато је поверење према Николићу и Вучићу заслужено и заснива се на политици реалних дела: успостављају се односи са Русијом, појављују се јасне перспективе, попут изградње Јужног тока.

Своју кућу у Србији Вадим Самодуров је тражио не одвајајући се од решавања радних питања. Погледао је десетине градова и села док недалеко од Младеновца није нашао оно што је хтео. Сада заједно са женом они овде проводе 10 месеци у години, узгајају воће.

Пушкинов Евгеније Оњегин, дошавши из Петербурга у село стрицу, као што се зна, веома се досађивао. У селу је досадно, зар не?

- Не, 20 година живота у Москви тако ме је уморило, да не схватам како може да се живи не излазећи из града. Још више. У престоници сам зарадио упалу панкреаса. Када сам дошао у Србију почео сам да једем све и већ никаквих проблема немам три године – ни једном нисам ишао код лекара. Мислим да је то захваљујући здравој храни и екологији. А поводом досаде – србска села су села 21. века и зато нема никаквог одвајања од цивилизације. Уз то код Срба је култивисан однос поштовања према земљи, према својини – туђој и својој.

Списак непреводивих на руски језик србских речи одавно треба попунити појмом као што је комшилук. Реците о духу суседства, како са тим код вас стоје ствари?

- Једном сам пробушио гуму на колима, два дана она су стајала испред куће, чекао сам да се заврши викенд и да их одвезем у сервис. Следећег дана у ресторану пришао ми је келнер који живи у суседном селу, каже – чујем да имаш проблем, можда ти треба помоћ? То је радио Милева. Нико ти се не увлачи у приватан живот, али можеш да рачунаш да ће ти помоћи.

Постоји анегдота када човек бира између раја и пакла, улази у чистилиште, а тамо весеље, вино тече рекама, он се одредио. После неколико дана стиже на стални боравак, а тамо сви атрибути – котлови са кључалом смолом, мучења. Како то? Одговарају му: извини, пријатељу, једна ствар је туризам, друга емиграција. На које заблуде бисте упозорили руске грађане када иду на Балкан?

- Овај процес треба да буде осмишљен. На пример, моји пријатељи који такође воле Србију хтели су да купе кућу, али су одустали, зато што су схватили да њима, рафинираним људима који никада нису одлазили даље од великих градова, то није оствариво. Они нису спремни на сеоски живот, чак на тако цивилизован као србски – на то да сами заложе пећ или да рашчисте стазу од куће до капије.

Још једна прилично распрострањена појава: 90% Руса које видим у Србији или који планирају да купе некретнине, сматрају да сви, свуда и увек покушавају да их преваре, продају нешто неодговарајуће, скупо или некако нетачно да издају документа. Са таквим смећем у свести у цивилизованом свету нема шта да се ради. То рађа нездрав однос: ти сумњаш у људе, они осећају то и почињу да се другачије према теби односе. Постоји још једна непријатна црта – када човек доспева у друго друштво или земљу где је све много јефтиније, он се за тили час претвара у хировитог господина. Шта може да се добије заузврат? У Црној Гори, на пример, персонал може да буде безобразан, зато што је сам навикао да слуша безобразлук. Плашим се да масовни прилив људи са претераним захтевима квари сервис и у Србији, и уопште све може да поквари.

С времена на време чујемо овакву схему: куповина некретнина у Србији и боравак на територији у перспективи доводи ка добијању дозволе боравка, а затим можда и сталног боравка, можда и држављанства...

- Тачније Србија се разматра као последи воз који вози за ЕУ? Им таквих људи који виде пресељење на Балкан као неку перспективу добијања европског пасоша. За мене то питање није било актуално, мени се допала земља и хтео сам да имам тамо кућу, како бих живео, писао, разговарао са људима. Будим се ујутру, гледам кроз прозор и осећам се срећан као мало дете. И готово.

Тимур Блохин,