Како постати амбасадор САД?

Системска корупција је највећа рак рана србског друштва – колико смо пута чули ову фразу од западних политичара у последњих 15 година. А какво је стање у најразвијенијој демократској држави у свету, како себе види САД?

Системска корупција у САД је легализована. Сваки претендент на место америчког председника мора да сакупи, као минимум, милијарду долара – толико кошта председничка кампања. Тај новац неко мора да донира. А пошто у свету „нема бесплатног ручка“, након ступања на функцију, председник мора на неки начин да се одужи својим финансијерима. Најмање што може да уради за њих је да им додели неку од државних функција, нпр. место амбасадора.

Тако је недавно лондонски „Гардијан“ објавио текст о троје кандидата на амбасадорска места у Норвешкој, Мађарској и Аргентини – Џорџу Цунису, Ној Мамет и Колин Бел који су заједно донирали Обамин реизбор са 4.2 милиона долара. Недавно, њихова именовања су изазвала бес јавности, када се на слушању у Сенату открило да су имали врло мало или нимало дипломатског искуства. Професионално удружење америчких дипломата ће у наредним данима одлучити да ли ће се јавно супротставити њиховим и сличним кандидатурама, које „имају консеквенце на националну безбедност САД и интересе много важније од појединачних држава или организација чији су представници“.

Прошле године, професори са универзитета Пенсилванија Јоханес Федерке и Денис Џет, користећи податке из доступних извора, изучавали су ко и колико је донирао у изборне фондове Барака Обаме. Добијене резултате су потом упоређивали са кадровском политиком Беле куће у ресору спољне политике. Испоставило се да око 30% амбасадорских функција држе пријатељи и спонзори председника Обаме. Најскупље су дипломатске мисије у Француској и Монаку. Оне се процењују на 6 милиона директних донацијама у фонд Обаме. Положај америчког амбасадора у Великој Британији кошта „бедних“ 2,3 милиона долара.

Исто тако, 2009 године избио је озбиљан скандал око именовања Луиса Сасмена на место амбасадора у Лондону. Он није имао никакво дипломатско искуство, а његова једина препорука је била то што је сакупљао новац за Обамину председничку кампању. То му није засметало да остане на тој функцији до 2013. године. То исто место је желела и главни уредник магазина Vogue Ана Винтур, која је била један од највећих Обаминих спонзора. Ипак, жеља јој се није испунила.

Ни Обамин предходник Џорџ Буш није заборављао своје добротворе. За време свог мандата, најмање 40 своја финансијера поставио је на амбасадорска места. Тако је 2007. године на место амбасадора у Белгији, Буш одредио великог донатора својих кампања мултимилионера Сема Фокса. Суочен са отпором сенатора, Буш је прво повукао Фоксову кандидатуру, а потом, без сагласности сената, декретом му доделио амбасадорску функцију.

Да би се укинула ова пракса, разматра се усвајање неке врсте правила по којима ће будући кандидат морати да има макар неко знање о култури и језику земље у коју се спрема да крене. Али то је већ будућност.

Милена Цмиљнић,