Шта говоре на Балкану о догађајима у Украјини?

Догађаји у Украјини на различите начине се представљају у читавом свету. Између осталог на Балкану.

На који начин балкански медији представљају ситуацију у Кијеву? О томе како се то дешава у Србији говори новинар издања Печат Никола Врзић.

Српску медијску сцену треба посматрати на тај начин на који би требало да се посматра србска политичка сцена. Када је србска политичка сцена у свом највећем делу ка евроатлантским интеграцијама, проевропски стил су предводили и србски медији. Нажалост попут издања „Печат“ у коме ја радим већина србских медија прати западни поглед на догађаје у Украјини. Нема неке дубље анализе положаја у Украјини, дилеме пред којом се Украјина нашла. Србски медији не доводе у питање и опредељење Србије за пут ка ЕУ нити се о томе води било каква садржајна и озбиљна расправа у којој би се размотрили аргументи за или против пута Србије ка ЕУ. У томе лежи и суштина извештавања о догађајима у Украјини. Наиме ако би се ушли у дубљу анализу показало би се да Украјина има алтернативу путу ка ЕУ, показало би се да би пут Украјине ка ЕУ имао огромне последице по саму Украјину. Ако би се на тај начин извештавало о догађајима у Украјини аутоматски би се поставило исто питање и у односу на Србију. То је оно што у Србији не сме да се догоди пошто се пут Србије ка ЕУ изјављава као једна апсолутна неминовност и као нешто што нема алтернативу. Ако би се извештавање медија у оквиру Украјине дотакло све што сам поменуо то би могло да подстакне расправу за пут Србије ка ЕУ.

У БиХ ситуација се разликује по томе што у два ентитета, Муслимснако-хрватској Федерацији и у Републици Србској мишљења о том питању се разликују. О томе говори професор  Факултета за међународне односе Универзитета у Бањалуци Милош Шолаја.

- Што се тиче извештавања медија у БиХ о ситуацији у Украјини постоји један комплексан приступ. Пре свега ми немамо тако много средстава, а немамо ни много интереса да се посебно извештава управо о догађајима у Украјини. Управо се то прати преко светских агенција, а оне су најчешће и прозападно оријентисане и даје више на неки начин једнострану информацију о томе што се догађа. Када је Босна и Херцеговина у питању, онда морамо говорити да су јавна мњења у Републици Србској и у Федерацији БиХ у великој мери разликују када је у питању праћење догађаја у Украјини. Веома је мало извештача који су одавде директно тамо отишли да извештавају. Они који су отишли су углавном прозападно оријентисани. Они су пре свега из Хрватске. Исто тако и сателитска телевизија „Ал Џазира“ која има свог извештача и која такође није наклоњена неким снагама које су сада на страни позиције а више промовише и подржава снаге уличних нереда и снаге опозиције. Али у последње време има и додатни тренутак који је на неки начин одвлачи пажњу од догађаја у Украјини. То су сами улични немири у већем делу Федерације БиХ. Тако да се у суштини то прати јако мало. У Републици Србској са доста одобравања прихватају политику Русије када је у питању украјинска криза, односно покушаје да се спречи директиван и ултимативан утицај ЕУ кроз наредбу у потписивању тог споразума о придруживању. Са доста одобравања се прате и мере финансијске и друге помоћи.

Сада се у неким руским медијима спроводи паралела између ових појава, демонстрације у Муслиманско-хрватској Федерацији се називају „сарајевски мајдан“. Да ли се слажете са том тврдњом и да ли сличне паралеле повлаче новинари?

- Има неке назнаке да се покушава да се извести једна таква симболика, једна таква сличност. Али у суштини ту се ради о потпуно различитим процесима који се дешавају у Украјини и у БиХ. Док се у Украјини говори о једном стратешком приступу у односу према будућим спољним политикама у БиХ се више говори о самој Федерацији БиХ: о одређеним питањима која се постављена на социјално-економску основу и чији је почетак управо због те социјално-економске основе. Вероватно да и у Украјини има много таквих ситуација, много тих паралела, али се у нашим медијима не представљају као такве зато не могу да директно утичу на оно што се догађа у том делу БиХ које се зове Федерација БиХ. Чињеница је да се заиста не ради о истим стварима и не може се то уопштавати. Овде ипак се више ради о неким унутрашњим економским и политичким питањима док се у Украјини ради ипак о разлици у приступу спољног окружења, да ли ће бити ближа ЕУ или ће Русија имати снажнију позицију. Према томе не може да се поистовећује та ствар. Сваки они који то желе направе велику грешку. У суштини нема генералног поистовећивања те ситуације већ се показује да то иде у апсолутно различитимом правцу. Овде се немири  усмеравају у правцу одржавања тих грађанских пленума који су већ више мирна и демократскија форма него што то улично насиље.

О догађајима у Украјини у балканским медијима говорили су новинар србског издања Печат Никола Врзић и професор Факултета за међународне односе Универзитета у Бањалуци Милош Шолаја.