(Н)и Валентин (н)и Трифун

У последњих неколико година све је уочљивији тренд да млади људи у Србији, али и у Русији обележавају празнике који не потичу из православне традиције. Најчешће они сами, заправо не знају изворно значење тих празника.

У Москви је тако, крајем октобра могуће видети маскирану омладину која весело одлази да прослави Ноћ вештица (Halloween, празник који су најпре ирски имигранти пренели у Америку у 19.веку) . Исто тако, 14.фебруара продавци цвећа, слаткиша и плишаних играчака имаће пуне руке посла. И ресторани ће добро зарадити на овај дан када се прославља „Свети Валентин-Дан заљубљених“. Истини за вољу требало би поменути да тог 14.фебруара православна црква обележава дан Светог Трифуна- заштитника младог вина и усева.

Ко су уопште ова два свеца и којег би требало славити? Ова питања поставили смо стручњаку. Др Катарина Миторвић истраживач-сарадник Центра за историјску географију и историјску демографију Филозофког факултета у Београду, говори ко је био Свети Трифун:

- Свети Трифун, светац који се у православној цркви прославља 14.фебруара, рођен је у једном селу недалеко од града Апамеје у Фригији у породици благочестивих родитеља хришћана, тако да је стекао исцелитељске моћи које су га веома прославиле. На позив цара Гордијана он одлази у Рим, како би излечио његову кћер Гордијану која је, како се наводи у житију Светог Трифуна, боловала од „напада злих духа“, а преведено на данашњи речник, то значи да је имала одређених психолошких проблема.

Због тога што је био велики хришћанин и зато што се прославио тим својим исцелитељским моћима, Свети Трифун је страдао у прогонима хришћана које је организовао римски цар Деције. Прогони су се збили у Никеји у зиму 250.године и после неколико дана мучења овај светац је погубљен тако што му је глава одсечена. Испрва његово тело је било сахрањено недалеко од родне Апамеје, а касније су мошти биле пренете у Цариград.

13. јануара 809.године, млетачки трговци су на свом путу из Цариграда за Венецију, носећи тело светог Трифуна (а које су највероватније откупили), стали у граду Котору. Чини се да је светац желео да остане у том граду, односно бура која се подигла, онемогућила им је даље путовање. Није било друге него да се свечево тело остави у овом граду. У ово доба град Котор се налазио у саставу Византијске арконтије Далмације. Све се то збило у време которског епископа Јована. Андрија Сараценис, угледни которски грађанин у то време је подигао једну првобитну цркву Светог Трифуна која је била малих димензија. Ова црквица се налазила на месту данашње катедрале која је подигнута средином 12. века. Ову цркву помиње и Константин Порфирогенит, византијски писац и средином 10.века говори да у граду Котору почива Свети Трифун „који сигурно лечи сваку болест, а нарочито оне који пате од гушења и проблема са плућима“. Јасно је да он у Котору штити управо од плућних проблема, обзиром да је клима тамо веома влажна и да су људи сигурно доста боловали, као уосталом и данас, од бронхијалне астме и разних реуматских проблема.

Такође подаци говоре да у јужној Италији, око града Барија и суседних, мањих градова као што су Фођа, Лече, Бриндизи, као и на Сицијили и престоном граду Палерму постоје цркве посвећене Светом Трифуну. Тамошње становништво овог свеца и дан-данас слави као заштитника усева и посебно винограда и младог вина. Верује се да Свети Трифун штити од суше, поплава, неродице и напада штеточина. Установљено је да су овај култ са истока из Византије у јужну Италију пренели грчки монаси Василијанци- они се тако зову јер живе према правилима Светог Василија Великог. Ови монаси су основали један читав низ манастира, бежећи од прогона иконоборачких византијских царева. Локално становништво на југу Италије, врло лепо је прихватило култ Светог Трифуна, који им је стигао са истока и ево већ више од једног миленијума га негује до данашњих дана.

Одакле онда култ Светог Трифуна у Срба?

Култ Светог Трифуна се полако ширио и на српске земље и данас је овај светац врло популаран код православаца, као заштитник винограда и младог вина. Такође у народу се слави као светац који помаже код неродице, различитих елементарних непогода и свега онога што би могло да нашкоди усевима или да смањи приносе.

Овај светац се увек приказује са палмовом гранчицом и са крстом, који су симбол његовог мучеништва. Данас се Свети Трифун у православном свету слави и као пандан Светом Валентину, који се истог дана, 14. фебруара по грегоријанском, односно ново-јулијанском каландару прославља и у западној, осносно католичкој цркви.

Реците нам нешто и о Светом Валентину...

Дакле, свети Валентин је дугогодишњи епископ града Терни . Негде око 270.године дошао у Рим и постао је римски епископ. Страдао је у прогонима, које је организовао цар Аурелијан. Сматра се да се то догодило 14. фебруара 273.године. Пошто је у питању светац из трећег века, из времена када је црква била јединствена, у принципу би требало да га славе и православни верници. Међутим, онако како је познат у црквеним календарима, свакако није заштитник љубави. Он је страдао од руке војника Фурија Плацидија. У његовом житију стоји да је чак имао пуних 97.година, значи да је био врло стар човек када је мучен. Страдао је на исти начин као и Свети Трифун, тако што му је одсечена глава.

Видимо да су у почетку, оба свеца били заштитници од болести и то превасходно од одређених менталних болести. Идеја о томе да је Свети Валентин заштитник љубави и заљубљености потиче из много каснијег периода и нема много веза ни са житијем ни са првобитном улогом коју је светац имао у хришћанској цркви.

Да ли ћете и који празник Ви славити, одлука остаје на Вама. А ако одлучите да обележите 14. фебруар, онда изаберите да ли ће то бити уз чашу вина или слаткише и плишане играчке. Оно што Вам ми желимо је да будете здрави и да Вам све добро иде....

Јована Вукотић,