Стратегија ЕУ за Јадранско-јонски регион

У Атини је 6. и7. фебруара била одржана конференција под окриљем ЕУ, а тицала се стратегије за Јадранско-јонски регион. Циљ макрорегионалне стратегије за Јадранско-јонски регион јесте давање новог подстицаја сарадњи и инвестицијама.

Иницијатори конференције сматрају да је регион погођен бројним проблемима који се ефикасно могу решавати искључиво сарадњом земаља. Чланице ове регионалне иницијативе су 4 државе које су већ чланице ЕУ: Хрватска, Грчка, Италија и Словенија, али и 4 земље које нису чланице: Албанија, БиХ, Црна Гора и Србија.

Разлог за окупљање у оквиру ове регионалне иницијативе је и чињеница да Јадранско-јонском региону недостају груписање и искоришћавање предности заједничког рада и сарадње у пуној мери. Такође, примећено је да постоји потреба да се подржи и развија „култура ефикасног пословања” у региону . Неки кључни сектори - као што су бродоградња, изградња чамаца и логистика - ризикују да изгубе конкурентност, док други, као што су морске биотехнологије, тек треба да развију свој пуни потенцијал. О резултатима конференције али и о питањима попут „зашто је Србија чланица ове регионалне организације иако нема излаз на море“ разговарали смо са господином Александром Пејовићем, државним секретаром - главним преговарачем за вођење преговора о приступању Црне Горе ЕУ:

Дакле, радило се о два скупа. Један је био министарски састанак Јадранско-јонске иницијативе. То је једна организација која постоји 14 година и представља 8 земаља овог региона које су током овог периода радиле на унапређењу сарадње на разним основама- транспорту, екологији, рибарству, економији, малим и средњим предузећима, образовању итд.

Поред тога смо имали и скуп на којем је представљен концепт и будућа визија развоја макро стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион.

Кад говоримо о макро стратегијама, требало би рећи да је ово трећа по реду. Пре ње смо већ имали макро стратегију за Балтички регион, након тога је развијена макро стратегија за Дунав и сад већ имамо и ову стратегију о којој говоримо, за Јадранско- јонски регион.

На састанак у Атину су позване и државе које нису чланице ЕУ, али се сматрају чиниоцима ове регионалне иницијативе, као што су Албанија, БиХ, Црна Гора и Србија. Зашто је то тако и која је поента чланства нпр. Србије која сада географски ни не излази на Јадранско море?

Поента макро-регије је развијање сарадње и са оним државама које су на путу да постану чланице. Дакле, они би требало да кроз механизме који се развијају кроз овај пројект, развију своју способност да постану чланице ЕУ. У том делу је наравно, сарадња на делу инфраструктуре или када је у питању усклађивање са правном тековином ЕУ од велике помоћи, како би се и Србија и Црна Гора и Албаније припремиле за оно што су изазови чланства.

Са друге стране, требало би имати на уму да је Србија у ранијој заједници са Црном Гором, била чланица Јадранско- јонске иницијативе и у том контексту је и остала чланица ове организације.

Требало би знати да су макро-регије шире но што би њихово име могло сугерисати. Па је тако, на пример и Црна Гора чланица Дунавске макро-регије, иако се директно не наслања на Дунав. Али, све што Црна Гора ради је у директној корелацији са државама кроз које Дунав протиче. Тако рецимо када разговарамо о Јадранско- јонској марко-регији, нормално је да говоримо о инфраструктурним пројектима, као што су енергетски токови, аутопутеви, повезаност између ваздушних лука- да не можемо занемарити чињеницу да би Јадранско- јонски пут требало да прође кроз БиХ и да ће он такође бити повезан са путем који се гради у Црној Гори, према граници са Србијом... Дакле, говоримо о једном ширем концепту региона.

Следећи стару народну мудрост да не би требало чувати сва јаја у истој корпи, очигледно је да Европа, без обзира на подршку коју у последње време почиње да пружа пројекту Јужни ток, ипак размишља о развоју алтернативних енергетских пројеката. Дакле, на овом скупу, речи је било и о Трансјадранском нафтоводу (ТАП) и Јонско-јадранском нафтоводу (ИАП), али и о другим енергетским пројектима:

Видите, на министарском нивоу, ми смо поменули постојање планова и стратегија земаља када су у питању енергетски токови. Но, поред ИАП-а и ТАП-а, поменута је наравно и чињеница да се управо почиње са пројектом изградње подводног кабла између јужне Италије и Црне Горе, који би требало да Црну Гору претвори у центар извоза електирчне енергије. Било је речи и о каблу, односно далеководу који би ишао кроз Црну Гору- управо овај канал за извоз електирчне енергије са капацитетима Босне и Херцеговине и Србије. На овом састанку на врху, ми смо разговарали о самим концептима, а у наредним месецима ће и грчко, а потом и италијанско председништво разрадити конкретније активности .

И за крај, молим Вас, сумирајте резултате конференције:

Ово је пре свега био један од кључних корака. Дуго смо већ разговарали о макро стратегији, дуго се размишљало на који начин да се она усмери да бисмо дошли до једног финалног резултата и ова конференција је показала, а што показали разговои између представника свих осам земаља је да имамо јасну жељу и потребу да сарађујемо. Заједно са грчким и италијанским председништвом ћемо радити на разради приоритета да бисмо видели који су то извори финансирања. Очекујемо да до краја јуна, односно председвања Грчке добијемо један конкретнији акциони план и да за време италијснком председавња усвојимо ту стратегију.

Такође, ово је на неки начин кључна година, јер ретко кад се дешава да имате две медитеранске земље и то овако важне- као што су Италија и Грчка да председавају током једне године. Мислим да је то за нас шанса коју би требало искористити. Такође, мислим да смо добро почели годину једним састанком на врху, који је свакако показао да постоји жеља и добра воља да се ради у наредних 11 месеци.

Јована Вукотић,