Руски научници открили нови астероид

У регистру малих планета појавило се још једно име. Научници Усуријске астрофизичке опсерваторије далекоисточног одељења Руске академије наука у Приморју открили су нови астероид. Домаћи стручњаци тврде да је такво откриће велика срећа. Јединствени проналазак постао је могућ захваљујући најснажнијем на Далеком Истоку телескопу система Хамилтон. Ова опрема у опсерваторији се појавила тек на јесен прошле године.

За усуријске научнике откриће астероида је прави празник. Стручњаци опсерваторије први пут су могли да нађу комичног незнанца међу другим небеским телима главног појаса астероида. Ми смо неколико ноћи заредом истраживали небеског госта, пре него што смо направили сензационални закључак – овај астероид је још непознат свету, рекао је за Глас Русије један од аутора открића Алексеј Маткин.

- Астериод је обичан објекат који не представља никакву опасност по земаљску цивилизацију. Тренутно се орбитални подаци о њему анализирају у циљу дефинисања његове прецизније орбите. То је први астероид који је био откривен на територији Делеког Истока, и између осталог, у нашој астрофизичкој лабораторији.

Размере новог астероида не премашују стотињак метара. Његово откриће су већ потврдили у Харвардском међународном центру малих планета. Космички незнанац је добио сопствени број у каталогу, у којем је регистровано 4500 малих небеских тела. Према јединственом броју који садржи цифре и латинична слова може брзо да се одреди када је откривен поједини астериод, објашњава старији научи сарадник Главне астрономске опсерваторије у Пулкову, потпредседник Астрономско-геодезијског удружења Русије Сергеј Смирнов.

- Прво се даје прелиминарни редни број. Његове прве 4 цифре су календарска година. У нашем случају 2014. Наредна латинична слова означавају двонедељни интервал у току године. Читава година се дели на 24 таква сектора. Затим иду цифре, које означавају редни број већ унутар овог двонедељеног интервала. Тек после прелиминарног редног броја астероиду се даје већ стално име. Али до тада може да прође неколико десетина година. Већина астероида остаје за сада са прелиминарним именима, немајући сталну ознаку.

Данас у свету, научници сваке године проналазе око 200 малих планета. Само мали део ових отркића отпада на руске истраживаче. То што је откриће направила управо Усуријска лабораторија у извесном смислу је неочекивано. Јер до недавно, њени стручњаци су се бавили потпуно другим питањима, наставља Сергеј Смирнов.

- Усуријска обсерваторија прво је прављена за посматрања сунца и дејства соларног зрачења на живот наше планете. Добро је што се тематика обсерваторије проширила, појавила су се астрометријска истраживања. Зато је то, што је управо у тој лабораторији био откривен нови астероид, велика радост за читаву нашу научну заједницу.

Могуће да ће нови астероид омогућити да се још више отвори завеса тајни Васионе. Ради тога, уверен је руски научник, треба одредити у коју породицу спада конкретно ово небеско тело.

- Породице астероида понекад се образују у току космичких катастрофа, приликом судара разних објеката сунчевог система. Или, ако астероид пролази у близини великог тела, као што су Јупитер или Марс, могу да се десе драматичне промене орбите и чак разарања. Посебно су биле снажне такве формације породица астероида у далекој прошлости, пре много милијарди година, на почетку историје Сунчевог система. Али детаље овог каменолома можемо често да видимо данас - у постепеном разлетању објеката једне породице.

Између осталог, управо ових дана светски астрофизичари мозгају над још једном небеском загонетком. Астрономима Европске јужне опсерваторије пошло је за руком буквално да препарирају тело астероида Итокава, откривеног 1998. године. Уз помоћ суперпрецизних мерења научници су пронашли да његови различити делови имају различиту густину и структуру. Без обзира на то што ће се истраживања наставити, ретко откриће већ има велики практични значај, између осталог са тачке гледишта борбе против могуће астероидне опасности.

Милена Фаустова,