Нереди у Украјини ће убрзати процес преговора о Јужном току

Испорукама руског гаса у Европу прете нереди у Украјини. Тамо је нагло порстао број претњи да ће бити миниране хидроцентрале и атомске централе од стране радикала. Министарство за енергетику је пребацило све енергетске објекте на специјални режим обезбеђења. Ризик осујећивања руског транзита мало је вероватан, али може да убрза преговоре о алтернативним гасним пројектима, између осталог о Јужном току.

У Украјини поводом нереда и претњи радикала да ће минирати енергетски систем земље уведен је ојачани режим обезбеђења нуклеарних објеката. При томе он ће трајати до краја марта 2014. године, тачније до краја грејне сезоне у земљи. Експерти се плаше да ће после претњи да ће бити миниране нуклеарне и хидроцентрале,  могу да се појаве покушаји паралисања система за транспорт гаса. Ради се о техничким особеностима украјинског система, сматра директор за међународне пројекте Института за националну стратегију Јуриј Солозобов.

- Украјински систем гасовода је уређен врло лукаво. Основна подземна складишта која снабдевају Европу скоро читаву зиму налазе се у рудницима соли Карпата. То је западни део Украјине, најрадикалнији, како се сада испоставило. Ако ови људи прете да ће минирати нуклеарне и хидроцентрале по читавој Украјини, постоји одређена опасност од блокирања или чак минирања система за транспорт гаса.

Тако обустава рада гасовода може да остави европљане без грејања, а за то ће морати да плаћа руски Гаспром, каже Јуриј Солозобов.

- У дугорочним уговорима Гаспрома постоји тачка која обавезује компанију да држи одређени ниво притиска гаса и непрекидно снабдевање горивом. Постоје одређена правила рада, али они не могу да премашују утврђени рок. У случају кршења уговора на Гаспром падају врло озбиљне санкције за сваки дан кашњења.

Између осталог минирање или заузимање гасовода ће се квалификовати као терористички акт и може да се сматра околношћу више силе у уговору Гаспрома са ЕУ. Највише ће у таквој ситауцији пострадати и тако скроман украјински буџет. Зато тешко да ће неко заиста заврнути славину, сматра директор аналитичког департмана компаније Алпари Александар Разувајев.

- Треба одлично схватити да ни једна од политичких снага у Украјини није заинтересована за прекидање транзита гаса. То је и новац, то је репутација пред Европом, и могући политички притисак у случају проблема, како од стране Европе, тако и од стране Русије. Зато проблема око транзита не треба да буде.

Ипак ризик осујећења транзита може да убрза процес преговора између Гаспрома и ЕУ о Јужном току. Реч је о укидању трећег енергетског пакета који забрањује руској компанији да поседује мреже за транспорт гаса и истовремено испоручује њима гас. Уз то политичка нестабилност у Украјини брине коначне потрошаче, који још памте хладну зиму 2009. године, када је Кијев прекинуо транзит гаса у Европу. Зато ће се ЕУ залагати за хитну изградњу алтерантивних маршрута. Део њих може већ да осигура украјински транзит, сматра Александар Разувајев.

- Наравно, Гаспром сада зависи од украјинског транзита, мада много мање него раније. Последњих година било је урађено неколико важних алтернативних маршрута. То је куповина Белтрансгаза, тачније то је транзит преко Белорусије. И наравно Северни ток. Не треба заборавити да постоји још гасовод преко дна Црног мора у Турску.

После покретања Јужног тока Русија може сасвим без транзитних земаља. Тачније испоруке ће бити независне, што значи ризик да европљани остану зими без грејања биће минималан.

Татјана Голованова,