BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Евроскептици заборављају предности „интерног колонијализма“

26.01.2014. год.


Избори за Европски парламент у мају 2014. године би могли довести до драстичне промене у европском демократском пејзажу. Истраживање које је спровела агенција Галуп показује да би избори могли бити праћени изласком врло малог броја грађана и мобилизацијом бирача у корист радикалних националистичких и анти-ЕУ странака. Исто истраживање је показало да „све више људи широм Старог континента, ЕУ види као део проблема, а не као део решења“.

У оквиру емисије „Округли сто“ на ову тему говоримо са проф.др Анђелком Милардовићем, оснивачем Института за европске и глобализацијске студије из Загреба.

Хрватска је пре мало више од пола године постала чланица ЕУ. И већ је у том смислу имала искуство изласка на изборе за Европски парламент. Прошавши кроз то искуство, како Ви коментаришете ове наводе да генерално постоји могућност изласка врло малог броја бирача на будућим изборима у мају?

- То истраживање је тачно, најближе истини и расположењу бирачког тела. Када се говори о изборима за Европски парламент, они су у политиколошкој литератури увек сврстани у категорију, да тако кажем, условно речено, нижег реда. Зато што је највећи ступањ политичке идентификације грађана на локалним, па онда на националним парламентарним изборима. Тек онда се бележи идентификација грађана за изборе за Европски парламент. Због чега људи показују малу заинтересованост за Европски парламент? Јер се не могу идентификовати са тим изборима, који по њима мало или никако не утичу на њихову свакодневну судбину, односно на свакодневни начин живота.

С обзиром на глобалну кризу која се рефлектирала и на ЕУ, затим на кризу концепта, односно на сва нерешена концептуална питања ЕУ, због повећане присутности странца у западним друштвима тај социално- психолошки механизам је појачан у смислу перцепције других. Односно, јавља се радикална перцепција других и различитих, који се доживљавају као конкуренти, као непријатељи. Зато је у свим друштвима у ЕУ примећен пораст ксенофобије. И зато у тим друштвима расте значај странака анти мигрантског програма. Често говорим у јавности да је велика могућност да на следећим изборима управо ове странке поберу значајне резултате. Онда ћемо имати прилику се запитати, ако је то тако, куда иде ЕУ?

Исто истраживање је показало да се чак и у боље стојећим северним државама чланицама Европске уније, сама унија доживљава „све више као спољна претња, а не као систем заједничких европских институција које бране интересе свих". Да ли се Ви слажете са овим наводима?

- Па не бране инетересе свих. Зато што је ЕУ организована или конституирана на бази три круга моћи, или као фудбалским речником речено- као прва лига Запад, као друга лига Запад и као трећа лига Запад. Па, дајте, молим вас, где ће се Буграска и Хрватска поредити са Немачком и Француском- „мало морген“, као да ми имамо исти статус и исте услове...

Колеге професори у Немачкој имају месечну плату 12000-15000 евра, а овде у Загребу највише до 2000.

Европска унија се запетљала на концептуалном нивоу, само што то неће признати. Они сматрају да су апсолвирали или да су решили концептуална питања, а очито да нису. Јер, шта ће од ЕУ остати у будућности, уколико се не распадне, уколико не дође до великих поремећаја и интерног рата култура. Дакле, хоће ли бити (кон)федерација итд ...То су питања која ће бити постављена након избора за Европски парламент.

Оно како ја посматрам- постоји могућност да се након избора отворе два сценарија: сценарио „Титаник“ и сценарио федерализације ЕУ. Овај други сценарио се може догодити уколико те популистичке странке не добију тако велику подршку и онда ће се ићи на расправу о федерализацији. Дакле, у игри су концептуална питања са којима ће се ЕУ морати суочити.

Или, када је реч о странцима, мораће се држати либерално-демократског начела, а не двоструких стандарда. На пример, Хрватска је у Унији већ пола године, а опет наши људи не могу радити у ЕУ, јер није либерализован тај простор до краја. На том путу има превише препрека, не треба се превише радовати.

У Немачкој, уопштено највећем даваоцу унутар ЕУ, десно оријентисани бирачи више су непријатељски расположени према ЕУ од левичарских бирача. Нова партија европскептика „Алтернатива за Немачку“, бори се против евра и бележи све већу предност. Чиме тумачите ову појаву?

- Могућа предност се изводи из социо-економског и социо-психолошког механизма. Колико год је Немачка некако изашла из кризе, није имуна на кризу унутар ЕУ и због тога што је она њен главни покретач и мотор.

Претпостављам да један део популације у Немачкој, ЕУ доживаљава као краву музару, због тога што Немачка мора да плаћа, да издваја ко зна која средста да би тај систем функционисао. Али, исто тако људи заборављају да Немачка има велику корист од ЕУ- због интерног колонијализма. Ово што се догодило у Грчкој, то је последица тог интерног колонијализма. Немачки производи се продају унутар овог система ЕУ и Немачка има од тога користи, а немачки евроскептици то заборављају.

Имајући у виду све до сада речено, према Вашим прогнозама, каква ће бити излазност у Хрватској на изборима за Европски парламент?

- Неће бити нека велика или већа излазност грађана Хрватске, макар не у односу на претходне изборе. Јер је људима то толико апстрактно, толико далеко. Осим тога, као систем, ЕУ је један од компликованијих социо-економских и политичких система. Па тако често, људи који се тиме баве не разумеју читав тај систем, јер је он у последње време доста избирократизовано, отуђено и далеко. И како онда грађани да се идентификују са даљином? Некако је у људској психологији једноставније да се идентификује са оним што човек познаје, што му је блиско, а не са оним што му је страно и далеко. Посебно ако му то не доноси никакву корист у свакодневном животу. Брига људе за изборе за Европски парламент....

Да се приметити да бивши еврооптимисти постају најватренији евроскептици. Слажете ли се да постоји овај тренд?

- Могу рећи да ја гајим скепсу и у свакодневном животу, јер је скепса почетак свега, сваког мишљења. У том смислу сам чак заговарао својевремено, пре 10-так година и један тип неутралности. Међутим, не може се ићи са таквим концептом, јер не постоје ни организацијске ни социо-културне претпоставке, не постоји капацитет. Сад кад је у току фаза великих интеграција, шта ћете онда заговарати, него напросто да се уђе унутра, па се онда опет може критички размишљати....

Шта је подразумевао тај Ваш концепт неутралности?

- Па чисто и на економском и на политичком плану, нешто као Швајцарски модел, обзиром на величину земље. Шта смо ми? Ми смо мала земља, што би се рекло азијски део Истанбула. Јер за сваку државу је битна бројчаност и величина територије да би се могао организовати некакав друштвени живот и некакви еконосмки потенцијали . Мислим да се око тога можемо сложити. Међутим, када ви немате политичку елиту која је склона томе, када немате до краја развијене социјалне и економске услове, не можете ни реализовати такав један тип неутралности. И онда на глобалном нивоу смо се ту суочили са интеграцијама. Тачније или се интегрисати тј ући у тај велики круг интеграција и трансформација света или остати на Балкану. Наравно, Балкану свака част, али шта кад је оријентација код нас према Западу?

Ако са дневно-политичког нивоа, покушамо да пређемо на филозофски- да ли и какве могућности појединац данас има да изабере у каквом систему ће живети?

- Ма никакве. Рецимо, може неко ко је образован, да учини нешто на нивоу хепенинга, као што смо ми чинили унутар наше организације. Или као што сам ја, на пример прогласио „личну сувереност“. Чак сам тај модел „личне суверености“ презентовао на једном скупу у Дубровнику. Али, шта вам и то значи? Човек може да каже, ето, ја сам слободан, суверен у односу на друштво у којем живим. И у односу на међународну заједницу могу себе перципирати само као један вид субјекта у коресподенцији са глобалним светом и ништа више....


А то је напорна индивидуална игра.

Јована Вукотић,


  • Извор
  • Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА