Путин се спрема у Иран: САД забринуте

Завршавају се припреме за посету председника Русије Владимира Путина Ирану. По информацијама добро обавештених руских и иранских извора, ово путовање ће бити реализовано већ у најскоријој будућности. Највероватније је да ће посета бити остварена после зимске Олимпијаде у Сочију која ће бити одржана од 7. до 23. фебруара. САД су све више забринуте због „иранског вектора“ руске политике: Вашингтон очигледно не жели да Русија у пуном обиму почне да обнавља економске везе с Техераном и да представља конкуренцију америчким компанијама. Од 20. јануара Иран је почео да испуњава договоре о ограничавању свог нуклеарног програма. А ЕУ и САД су делимично ублажиле режим санкција против Техерана.

Дан пре почетка Женевске конференције о Сирији у Москву је долетео министар спољних послова Ирана Џавад Зариф. Он се срео с руским колегом Сергејем Лавровом и с председником Владимиром Путином. „Надамо се да ћемо вас видети у Ирану у најскорије време,“ – рекао је Зариф Путину. У децембру 2013. године у Техерану је већ боравио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

У јануару се сазнало да је Русија спремна да почне да купује нафту од Ирана по 500 хиљада барела дневно. Највероватније је да се потписивање овог споразума планира за време предстојеће посете. Руске дипломате су у одговор на прекоре од стране САД више пута изјављивале да Москва признаје само санкције Савета безбедности УН против Ирана. А једностране санкције САД на куповину нафте и финансијске трансакције с Техераном не сматра правно обавезујућима за себе.

САД не одржавају односе с Ираном већ скоро 34 године, од времена заузимања америчке амбасаде у Техерану у новембру 1979. године. Москва има – на основу права суседа, на основу доприноса регулисању иранског „нуклеарног проблема“ – све основе да у погледу Ирана делује не обазирући се ни на кога и у потпуном складу са својим сопственим националним интересима, сматра аналитичар руског Института за стратешка истраживања Владимир Новиков.

- Већи део „тешких послова“ у иранском нуклеарном досијеу је обавила Русија. Осим тога, Русија је све време у току последње деценије приликом тражења начина за регулисање питања играла улогу основног посредника и главног „седатива“ једне (Запада) и друге (Ирана) стране. Зато што нисмо заинтересовани за заоштравање ситуације у близини наших јужних граница, недалеко од Кавказа. Схватамо улогу Ирана у региону Кавказа и Средње Азије, у Блискоисточном региону. Добросуседски односи с Ираном су за нас веома важни.

Нафтни договор у најави између Москве и Техерана није изазвао најадекватнију реакцију САД. Министар финансија Џек Лу је, не помињући директно Москву, запретио да ће Вашингтон применити казнена мере против свих компанија које покушају да заобиђу амерички ембарго против Ирана.

За водеће светске компаније би била велика грешка да поново оцењују ниво отворености Ирана за бизнис. Обједињени план активности „шесторке“ посредника и Ирана предвиђа слабљење потпуно одређених, ограничених санкција. Читава архитектура нафтних и финансијских санкција остаје на месту. Свака компанија која предузима дејства кршећи ове санкције може постати објекат казнених мера, и ми намеравамо да пажљиво пратимо поштовање режима санкција.

У Москви влада уверење да ће ако Русија буде чекала да САД и ЕУ укину иранске санкције, западни партнери стићи да поделе иранско тржиште. Техерану су потребне финансије, роба и технологије. А Москва управо има новца и могућности да утоли технолошку и робну глад јужног суседа.

То да је Русија добро прорачунала време доказао је и Давоски економски самит, где је уз велику најаву одржано излагање новог иранског председника Хасана Роханија. Аудиторијум је био препун делегата из великог бизниса Европе и САД. Ирански председник је рекао да је са слабљењем санкција Техеран спреман да успоставља партнерске односе са западним земљама.

Рохани се у Швајцарској више није сретао с политичарима, већ је разговарао с руководиоцима водећих светских корпорација из енергетског сектора. И позвао их је да се врате у Иран и да инвестирају капитал у његову економију. Руководиоци италијанског Eni, француског Total, британских међунационалних компанија BP и Shell само што нису стајали у ред за састанак. Економска компонента скидања санкција за Европу није ништа мање важна него за Иран. По најскромнијим рачуницама Министарства финансија САД, Иран ће отворити „врата“ за тржиште робе и услуга минимум за додатних 60-70 милијарди долара. А то значи на десетине хиљада нових радних места.

Само се Немачка, главни трговински партнер Ирана пре санкција, нада да ће с њиховим укидањем за две године довести свој извоз у Иран до нивоа од 10 милијарди евра, као што је то било пре санкција. Немачка и сад Ирану испоручује робу која није забрањена санкцијама. Али, пошто европске банке због санкција не спроводе никакве операције с Техераном, сва трговина се обавља искључиво за готовину. А у случају таквог плаћања обим трговине не може бити већи од одређеног нивоа.

Чак су и америчке компаније још пре женевских споразума почеле да шаљу емисаре у Иран како би испитале где могу да потисну европске конкуренте. Америчке фирме се спремају да испоручују Ирану аутомобиле, опрему за вађење нафте и гаса, производе машиноградње, грађевинску опрему, хемију и остало.

Андреј Федјашин,