Реформа АНБ: "Очување статус-кво, умотано у обланду"

Већ три дана експерти тумаче предлог председника Барака Обаме од 17. јануара, који се тиче реформе америчке Агенције за националну безбедност. Након издаје "бегунца" Едварда Сноудена, она се прошле године нашла у центру глобалног скандала везаног за шпијунажу. 20. јануара The Guardian је објавио да АНБ сваки дан пресреће до 200 милиона текстуалних порука Американаца.

Организације за људска права већ отворено говоре да је предлог не само ПР, већ покушај да се легализују све досадашње нелегалне радње АНБ. Данас, у оценама програма реорганизације америчког система електронске шпијунаже чују се изрази "срамота", "смешно" и "ништа конкретно". Док је Амерички савез за заштиту грађанских права (ACLU) назвао Обамину реформу "очување статус-кво, умотано у обланду".

Обама је обећао да ће увести додатне рестрикције на прикупљање информација о телефонским позивима широм света и да ће ограничити (али не и зауставити) обим шпијунирања страних лидера "из својих најближих пријатеља и савезника". У тајним америчким судовима САД, у којима се санкционише прислушкивање телефона, заседаће неки "независни адвокати". Међутим, ти "омбуцмани шпијунаже" ће се назначавати у договору са администрацијом.

Говор председника у Министарству правде је имао повратно дејство. Када је Обама рекао да више тога неће бити, он је фактички признао да су сва открића Сноудена - чиста истина, и да стављао потпис под оно што је до недавно отрицао. А негирао је скоро потпуно шпијунирање водећих националних лидера, укључујући и америчке савезнике.

- Ја сам јасно ставио до знања обавештајној заједници, да у одсуству убедљивих разлога за очување националне безбједности, ми нећемо пратити комуникацију лидера наших најближих пријатеља и савезника.

Испоставило се да су до тада Сједињене Државе "пратиле" лидере страних држава, чак и "у одсуству убедљивих разлога". Никаквих претњи безбедности САД нису представљали разговори немачке канцеларке Ангеле Меркел и председнице Бразила Дилме Русеф, као ни свих 35 разговора страних лидера који су били под присмотром АНБ.

Права срамота је за лидера једне државе попут САД да говори 45 минута и не каже практично ништа значајно, прокоментарисао је Обамин говор оснивач сајта Викиликс Џулијан Асанж.

- Савршено је јасно да су председника приморали да одржи говор о раскринкавању Едварда Сноудена и других. Он није имао никакву жељу да предузме конкретне реформе. И ништа конкретно није урадио. Он је просто ударио лопту на половину Конгреса и адвоката које ће он сам и именовати.

Ове реформе изгледају веома смешно, сматра сарадник Сноудена, бивши колумниста лондонског The Guardian Глен Гринвалд. Управо он је први почео да објављује открића Сноудена. Нико и нигде није доставио никакве доказе да су милијарде информација о Американцима и остатку света помогле да се спречи или одложи терористички напад, каже Гринвалд. Ствар није у ограничењу обима праћења АНБ, већ у темељним вредностима нашег друштва, које агенција и Бела кућа одбацују.

- Питање је, којих грађанских вредности треба да се придржава наше друштво. Ми свакако можемо искоренити било коју врсту криминала: пљачку, силовање, убиство, педофилију. Једина невоља је у томе шта ће се за тако нешто морати отказати од обавезних налога за претрес полиције или ће се ставити у сваки дом и канцеларију владине видео камере. Ми више желимо да то не урадимо и сматрамо да су бољи преступи од владиног упада у наше личне животе.

Упоредо са квази-реформом АНБ, амерички Конгрес је почео да намеће Американцима да "случај Сноуден" није прошао без мешања Москве. ФСБ Русије је готово и испланирао целу операцију. Директних доказа још увек немамо, али је Кремљ у свему овоме сигурно укључен, и без његове помоћи Сноуден не би успео, изјавили су Мајк Роџерс и Мајкл Маккол. Они се искључиво позивају један на другога.

Руски председник Владимир Путин је у јуну прошле године, након што се Сноуден нашао у транзитној сали московског аеродрома "Шереметјево", рекао да је "било каква оптужба против Русије - бесмислица и глупост". И на завршној конференцији за новинаре у децембру прошле године Путин је изјавио:

- Дали смо му прилику да живи код нас. Ми полазимо од тога, да се он, налазећи се на територији Русије, неће бавити анти-америчком пропагандом. Све што негде излази - то је оно што је оставио широм света. Ми не знамо где и шта он поседује. Ја ћу вам рећи, скоро, на професионалном језику: у оперативном плану, ми не радимо са њим.

Све реформе АНБ личе на реформе из претходних година, каже Глен Гринвалд. И Буш и Обама су већ реформисали процес праћења Американаца након обелодањивања материјала, од стране штампе у 2005. години и касније. Али, заиста је невероватно да су се могућности праћења након реформи увек само проширивале.

Андреј Федјашин,