Русија на 44. месту у свету по исхрани

Русија је заузела 44. место у рејтингу приступачности, квалитета и разноврсности исхране. Рејтинг је припремила Међународна организација за борбу против сиромаштва Oxfam. Према мишљењу истраживача, прехрамбених производа је у Русији много, али малокорисних. Хоандија је на челу рејтинга. Док су Јапан, Нови Зеланд, Канада и САД ван топ-20 земаља. У аутсајдерима су Република Чад и низ других земаља Африке. Укупно је проценом исхране обухваћено 125 земаља.

Холандија, као и Француска и Швајцарска добили су водећа места по правилности исхрани. Становништво ових земаља конзумира корисне, разноврсне и приступачне по цени прехрамбене производе. Европи се мало шта може замерити. Првих двадесетак места рејтинга припада управо европљанима, који су у своје редове са стране примили само Аустралију. Док су се Јапан, Нови Зеланд, Канада и САД ван двадесеторице водећих, упркос велике разноврсности и квалитета хране. САД су се померили на доле због високог процента оболелих са дијагнозом гојазност и дијабетес. Лоши резултати Јапана изазвани су скупоћом хране. Док су по свим осталим „прехрамбеним“ параметрима Јапанци ван конкуренције, износи своје убеђење кандидат медицинских наука, дијетолог Јекатарина Александрова.

- У Јапану је изузетна правилна исхрана, корисна. Тамо нема страшних слаткиша, производа од брашна са маргарином и шећером. Пуно су заступљени морски производи, све је свеже. Тако да је Јапан један од „најписменијих“ земаља са тачке гледишта исхране, а томе је потврда и дужина живота и одсуство болести, изазваних проблематичном исхраном. Веома је добра и разноврсна исхрана у Француској. Постоји чак појам „француског парадокса“. Иако Французи приуштавају себи доста „слободну“ храну, доста хлеба и алкохола, ипак су веома здрава нација. Исхрана је код њих изграђена на такав начин, да је код њих најмање кардиоваскуларних обољења.

У Русији много прехрамбених производа и то приступачних. Проблем је, према мишљењу аутора истраживања у томе, да Руси дају предост малокорисним производима. Због тога је земља доспела на 44. место. Лекар-дијетолог Јелена Соломатина не оспорава ову примедбу, али сматра, да уколико се овај рејтинг буде правио сваке године, Русија ће брзо побољшати своју позицију – становништво земље даје све више предности природним производима.

- Ствар је у томе, да је Русије тек скоро доспела у такво прехрамбено изобиље. Раније, не баш претерано корисни производи, као што су димљене срделице, саламе и остало,- били су присутни у исхрани пре свега приликом неких празника, славља, односно ретко. Када су тржиште Русије преплавили лепо упаковани увозни производи, веома привлачни за потрошаче, људи су прихватили лепа паковања и решили да је празник могућ сваког дана. И тек сада долазе до сазнања, да ови производи садрже, у то у великим количинама свакојаке штетне додатке.

Управо из тог разлога Руси чак уз највећу жељу не могу лако да пређу на корисну медитеранску или јапанску дијету. Сви ови рецепти су основани на свежим производима. Приликом допремања у други регион, они ће и коштати скупље и квалитет ће изгубити, наглашава лекар-дијетолог Јелена Соломатина.

- Французи мање оболевају од кардиоваскуларних обољења из разлога, јер користе доста црног вина, које је богато ресвератролом. То је природан хемијских састојак, који издвајају неке биљке. Према истраживањима, ресвератрол спречава туморе, упалне процесе, смањује шећер у крви, служи као кардиопротектор и има низ других позитивних ефеката.

Ми то не можемо себи приуштити. Јер ће то вино бити у Русији скупо, а јефтино црно вино, углавном, има додатак сумпордиоксида. Тако да уколико попијемо неку количину овог вина, и у наш организам доспе овај изузетан ресвератол, - конзерванси ће поништити то својим негативним утицајем.

Тако да је једини излаз да се у основи исхране нађу јела традиоционалне локалне кухиње. А приликом куповине неког производа, треба пажљиво прочитати текст на етикети и одбацити производе са конзервансима у великој количини и ароматизаторима. Наравно да у почетку неће бити лако и једноставно, али са временом ће се формирати навика, тврде стручњаци.

Наталија Коваљенко,