Русија и Мађарска продубљују партнерство

Радна посета Москви премијера Мађарске Виктора Орбана 14. јануара први је тако значајан догађај у контексту билатералних односа и сарадње у ширем плану Русије и ЕУ у години која је наступила. Она је такође у стању да да импулс одређеном преосмишљавању политике саме ЕУ и земаља чланица ове организације у погледу Москве – сматра наш коментатор Петар Искендеров.

Није тајна да у односима Русије и Мађарске у последе две деценије постојали су сложени периоди. Они су пдоразумевали и контраверзне акције мађарских власти против руских нафтних и гасних компанија (у првом реду Сургутнефтегаза), и покушаје Будимпеште да води двоструку игру у целини на енергетском пољу. Ипак за псоледњих пар година наши односи су очигледно прешли у фазу успона. Значајна у том погледу је постала претходна радна посета Москви премијера Орбана у јануару 2013. године. Мађарски премијер у току састанка са председником Русије Владимиром Путином предложио је тада руској страни да учествује у модернизацији националног енергетског ситема. И сада ови планови могу да буду конкретно реализовани. Према информацијама мађарског листа Nepszabadsag, реч је о учешћу Русије у опремању два нова енергетска блока у мађарској нуклеарној централи Пакш (као допуна уз већ постоећа четири, изграђена још за време СССР) укупне снаге 2500-3400 мегавати. Вредност уговора се процењује на 18 милијардо долара.

Узимајћи у обзир да је Мађарска члан ЕУ, а Брисел се више него хладно односи према руским енергетским иницијативама – зближавање Русије и Мађарске може да изазове извесну недоумицу. Али само на први поглед.

Притисак руководства ЕУ на Мађарску последњих година стиче све отворенији и деструктивнији карактер, поткопавајући такве основне принципе као што је државни суверенитет и поштовање према националним интресима и осећањима. Јасно је да све то, благо говорећи, снижава у очима Мађара атрактивност препорука Еворпске комисије у разним правцима. Осим тога, Мађарска пред очима има пример немачког бизниса, који последњих година води активну и независну политику у погледу сарадње са Русијом и енергетској сфери.

Реч је између осталог о недавном изласку немачког енергетског холдинга RWE из пројекта Набуко. Немачка страна схвата да енергетск аполитика ЕУ понекад има пре шпекулативно-политички, а не промишљено-економски карактер – подсетио је Глас Русије аналитичар руске финансијско-инвестиционе компаније Арбат Капитал Виталиј Громадин:

- У принципу почетак реализације пројекта опремања гасовода Набуко већ много пута је одлаган. Дати проритетни пројекат за ЕУ губи у конкуренцији са руским гасоводом Јужни ток. Осим тога, немачка компанија RWE има добре везе са руским Гаспромом. У целини у Немачкој се позитивно односе према повећању енергетске безбедности уз помоћ увећања испорука руског гаса.

Руско-мађарска сарадња која се продубљује такође има објективни финансијско-економски карактер. Руске понуде једноставно су повољније, промишљеније и озбиљније у поређењу са западним аналозима. Осим тога, интересовање Мађарске према развоју нуклеарне енергетике такође не уклапа се сасвим у данашње приоритете ЕУ у којем многи чекају „шкриљачну револуцију“, која носи Европи ништа мање еколошких опасности него нуклеарне централе, истакао је у разговору за Глас Русије директор за аналитку Московског центра за нафту и гас консалтинг компаније Ернст енд Јанг Денис Борисов:

- Са експлоатацијом гаса из шкриљаца у Европи је везан читав низ проблема. Европски континент, за разлику од пустињских региона САД, не може да се похвали таквим површинама. Сама експлоатација гас аиз шкриљаца захтева бушење огромног броја бушотина. Осим тога, одговарајуће технологије предвиђају хемијску обраду бушотина. То такође може да изаове бојазни еколога.

У насталој ситауцији добро је јасно рачуњање мађарске владе на развој нуклеарне енергетике – разуме се, узимајћи у обзир поштовање свих потребних техничких параметара безбедности. Тако да енергетска алијанса Москве и Будимпеште носи објективни карактер. Он може да буде пример за друге европске земље: како, не изневеривши ЕУ, бранити сопствене националне интересе – политичке и економске.

Петар Искендеров,