Патријарх Кирил: морамо да будемо пастири једни другима

Усвајати децу из сиротишта, нарочито са физичким манама, позвао је грађане Русије првојерарх РПЦ патријарх Кирил. Другог дана Божића, према традицији, посвећеног породици и породичним вредностима, Патријарх је посетио децу са посебним потребама и сам добио необичан поклон.

Пре почетка свечаности је била организована права приредба са библијским мотивом: дечаци у руху пастира су поклонили патријарху Кирилу живо јагње у корпи. Необичан поклон има неколико смислова. С једне стране, то је Божије јагње, симбол Спаса. С друге стране је то поклон пастиру руског православља, тврде деца. Срдачно се захваливши деци, првојерарх Московске патрирашије је истакао да је то важан дар, јер је тешко бити добар пастир.

- Пастир је тај, ко себе пружи другима. Ако то пастир не чини, он престаје да буде пастир, овце га не следе. Међутим, то се тиче не само пастира. Тај принцип мора да буде основа нашег живота, живота сваког човека. Ако будемо себе пружили другима, бићемо добри људи. Тајна живота је у томе да би човек поклањао себе другима.

У салу Државног Кремаљског дворца је патријарх Кирил ушао водећи за руку девојчицу. Мила има 9 година. Она је сироче. Од самог свог рођења она живи у сиротишту. Због урођених мана на рукама родитељи су је се одрекли. Очајна због тога, што нема оних, који би је посвојили, Мила је написала првојерарху РПЦ: за Божић увек поклањају нешто, молим Вас: помолите се да и ја добијем маму, само да буде добра да би ме водила кући. Ви сте патријарх. Бог чује Ваше молитве. Патријарх Кирил је обећао девојчици да ће се усрдно молити да би се извршило божићно чудо, које она жарко жели.

Првојерарх РПЦ стално позива власти да би скренуле пажњу на проблеме сиротишта и децу у њима, а вернике да активније посвајају децу без родитеља. Ове је године патрјарх Кирил посебно истакао посвајање инвалида.

- Свакако, сви желе здраву и лепу луткицу. Међутим, главно је питање: ради чега посвајамо децу? Ако је то ради разоноде и задовољства, онда боље да се не посваја. Само у случају, када желиш да поклониш себе другоме. Васпитање деце је огроман и тежак рад. Ако посвајамо неког, ко има урођену или стечену ману, или неку болест, то је велико и свето дело. Када прихватамо децу, која нису потпуно здрава, али дивна својом душом и способностима, ми душу дајемо за њихово стасање, зато постајемо пастири. Узвратна љубав пружа нашем животу дивне боје, чини нас срећним.

Патријарх Кирил је изнео случај из сопственог живота, који је он запамтио заувек.

- Један од архијереја РПЦ, који данас има послушање у иностранству, у тешко доба после распада Совјетског Савеза посвојио је дачака, који је имао 3-4 године. Он је био жртва Чернобила, њега су возили у зараженом аутобусу из Ровна. Био сам тада тамо. Дете није могло ни да хода, ручице и ножице су му биле искривљене, кичма савијена. Лекари су тврдили да је потребно око 30 веома сложених операција да би дечак могао да хода и живи међу здравим људима. Онда је владика рекао: Посвајам то дете. Данас тај младмћ студира на универзитету, он је потпуно здрав.

Првојерерх РПЦ је позвао да постану пастири једни за друге: родитељи за децу, старија деца за млађу. Ако буде тако, промениће нам се живот, - рекао је патријарх. Биће више светлости, радости, мира и добра. Бићемо отпорнији према искушењима и свему, што ошамућује нашу свест, нарочито свест наше деце.