BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Војно-обавештајна активност у Руској империји: Предак писца Толстоја - руски обавештајац

Војно-обавештајна активност у Руској империји: Предак писца Толстоја - руски обавештајац
03.01.2014. год.


Након што је руска војска 1696. године освојила Азов, Русија почиње борбу за излазак на Црно море. У ту сврху, Петар Велики одлучује да отвори стално руско изасланство у Истамбулу. Први стални руски изасланик у Османском царству је био гроф Петар Алексејевич Толстој (1645-1729).

Петар Толстој - предак чувеног писца Лава Толстоја, био је један од најобразованијих људи свог времена. За време свог двогодишњег боравка у Италији, Толстој је овладао италијанским језиком, упознао се са европским начином живота, ступило у контакт са низом високих европских државника, изучио морепловство и бродоградњу.

Пред одлазак за Истанбул 1702. године, Петар Толстој добија следеће тајне инструкције: "На двору султана пратити и описати стање тамошњег народа... какве су владајуће особе, како ће реаговати и са којим државама, у војним и политичким пословима, спремају ли са ким рат тајно ... на мору или копну..."

Боравак руског амбасадора у Османском царству на самом почетку Северног рата (1700-1721), када су војна дејства на два фронта могла имати тешке последице, био је од великог значаја за руску владу. У то време, пажња Петра Великог је била фокусирана на Балтик и он се свим средствима трудио да одржи мир са Турском. У Истанбулу, Толстој је могао да рачуна само на православну јерменску заједницу и јерусалимског патријарха Доситеја који је руског изасланика на Порти снабдевао са веома важним информацијама о дешавањима унутар царства. У својим депешама канцелару Головкину, написао је: "Ови људи искрено и без страха раде, не тражећи од мене никакве накнаде".

Услед непријатељског расположења низа европских сила према Русији, Толстој је морао да држи под будним оком њихове изасланике у Истамбулу. Уз помоћ мреже агената, Толстој је успео да се 1707. године упозна са садржајем писама француског амбасадора у Истамболу Фериола (1699-1711), у којима француски дипломата позива турске власти да крену у војне операције против Русије. Амбасадор је на то одмах реаговао - уз помоћ новца и поклона, на тајном састанку код султана, победила је партија мира, коју је поткупио Толстој.

Међутим, три године касније, у јесен 1710. године, Толстој добија тајне информације о предстојећем заседању Великог дивана на којем је требало да се одлучи о прекиду односа са Русијом. Очекујући своје притварање у Семибашеном дворцу у Истамбулу, где су Турци обично затварали стране изасланике у знак објаве рата, он је журно, обманувши турске стражаре, послао тајну депешу цару. У њој је стајало:"На брзину пишем, да су Турци, по савету многих, одлучили да скоро испрате шведског краља са много Татара, и да у пролеће ускладе своје команде, време мобилизације и место концентрације турске војске."

Толстој у својим извештајима послатим у Москву даје детаљне информације о државно-административном апарату Турске. Између осталог, о скупљачима пореза пише: "Или немају имовине или су нерадници, али знају да краду и развлаче народну касу." Толстој је у више наврата обавештевао цара о тешком положају хришћанског становништва, које је, поред верског прогона и угњетавања од стране власти, трпело и велико пореско оптерећење. Он пише о томе како су многе области у Босни и Србији биле разорене и напуштене осиромашеним становништвом.

Након потписивања мира са Турском 1714. године, Толстој се вратио у Русију и наставио да ради у Савету за спољне послове. Цар је имао посебно поверење у Толстоја. Једном приликом му је рекао: "Да ти глава није тако паметна, давно бих наредио да је одсеку." Толстој је постао један од руководилаца тајне службе Петра Великог - Тајне канцеларије. Он је учествовао и у дипломатским преговорима. У својству саветника, у периоду 1716-1717 пратио је Петра I на путу по Европи: у Амстердаму, Паризу, Копенхагену. Године 1717, по царевом наређењу, организовао је пребацивање из Напуља у Русију царевића Алексеја, тиме ставши на пут државној издаји. За одану службу цару, Толстој је био великодушно награђен имањем и Орденом Светог Андреја Првозваног. Случај царевића Алексеја га је зближио са царицом Катарином, од који је на дан њеног крунисања добио титулу грофа.

За време владавине царице Катарине I (1725-1727), Толстој је био члан Врховног тајног савета. У сплеткама око престола, Толстој је стао на страну Јелисавете Петровне и Ане Петровне, против Петра II. Изгубивши у тој закулисној борби 1727. године, први руски обавештајац и његов син Иван затворени су у Соловецки манастир, где је и завршио свој живот 1729. године.

Милена Цмиљанић,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА