Споменик херојима руско-јапанског рата

У кинеском граду Лушун, познатијем у Русији као Порт-Артур, може да буде постављен споменик у част 110-годшињице завршетка Руско-јапанског рата. Овакву иницијативу је изнео на заседању Руског историјског друштва директор Института за руску истрију РАН Јуриј Петров.

Ову идеју подржао је председник Државне думе Сергеј Наришкин, који је председник Руског историјског друштва. Он намерава да затражи од МСП-а Русије да помогне реализацији пројекта.

Херојска одбрана Порт-Артура, главне базе руске флоте у Тихом океану започела је крајем маја 1904. године. Ову луку која се не смрзава на Лоудунском полуострву Русија је тада изнајмљивала од Кине. Тамо су вођене најдуже и најкрвавије битке руско-јапанског рата. Битке су трајале око 8 месеци.

1908. године у граду је основан меморијал у знак сећања на руске војнике. Њиховој храбрости дивили су се чак противници. На гробљу где лежи 14 хиљада руских војника постављен је споменик на чији постамент су уклесане речи: Херојским браниоцима Порт-Артура од влада Јапана. А руског споменика тако до данас нема, жали се директор Историјског Института РАН Јуриј Петров.

- Идеја да се постави споменик појавила се за време посете Порт-Артуру. Када сам посетио места бике, видео сам да су тамо постављени само јапански споменици. Сматрам да је то историјска неправда. Битка је била жестока са обе стране. Руске трупе су показале огромну храброст, губици су били отприлике једнаки. Зато чињеницу да нема ни једног споменика на месту битке у Прт-Артуру сматрам неправедном.

Какав може да буде овај споменик за сада се не зна. То може да буде споменик у знак сећања на све погинуле руске војнике у Парт-Арутру или споменик једном од руских војсковођа. На пример, команданту руског гарнизона генералу Роману Кондатенку. Управо он је претворио Порт-Артур у једну грандиозну бојеву машину од бетона и челика. Против порт-артурског гарнизона деловала је бројно надмоћна армија генерала Маресуке Ногија, која је располагала са 200 тешких опсадних оруђа и имала широке могућности за попуњавање снага. Али јапанске трупе су сносиле тешке губитке, а опседнути Порт-Артур је наставио да одговара рафалима из оруђа, пушака и жестоким борбама прса у прса, каже Јуриј Петров:

- Генерал Роман Кондратенко командовао је војним парт-артурским водом током читаве опсаде. Он је био мозак и срце Порт-Артура. Он је трагично погинуо пре него што су тврђаву заузели Јапанци. Генерал Кондратенко је сакупио у свом бетонском бункеру савет високих официра гарнизона. За то су сазнали Јапанци и концетрисали паљу свих својих оруђа управо на њега. Утврђење није издрђало рафалску паљбу. Сви који су се у њему налазили погинули су. Јапанци су поред срушеног бункера поставили мермерну стелу на којој је написано да је ту погинуо руски генерал Кондратенко. Треба одати пошту њиховом односу према војном противнику. Али ипак штета је што су ту стелу поставили Јапанци, а не Руси.

У музејима Порт-Артура такође су представљени само јапански експонати, везани за рат, додао је Јуриј Петров. Он је предложио да поводом 110-годишице окончања руско-јапанског рата која ће се обележавати 2015. године, буде организована изложба заснована на руским материјалима.

Лада Коротун,