Руска чесма на планини Гоч

Увек је лепо знати да је стари друг жив и здрав, да му добро иде и да се он добро држи без обзира на све проблеме савремене реалности.

Ових дана смо добили писмо од Живка Славковића, којег нисмо чули 4 године. Некада је он био један од наших најактивнијих дописника. Његове су књиге заузимале видно место на полици за књиге у нашој редакцији. И овог пута магистар биолошких наука, професор Живко Славковић је веран себи: дебели коверат, неколико листова густог текста и фотографија нас уводе у један од најлепших крајева Србије- на планину Гоч, где бруји живахни извор.

Почећемо причу о необичном извору, рекавши пар речи о давнашњем догађају. О овоме у свом писму и пише Живко Славковић.

"Читав век – 100 година је прошло од почетка Првог светског рата, који су изазвале Аустроугарска, Немачка, а придружила им се и Бугарска нападом на Србију због сарајевског атентата. У Босни Аустријанци, Мађари, Њемци извршили су покољ србског живља у Западној Србији. Србска војска пружила отпор и почела повлачење према Албанији. Русија је помогла Србији и ушла у рат".

Војни историчари су израчунали да се током Првог светског рата више од два милиона руских војника нашло у заробљеништву. Значајни део логора за руске заробљенике налазио се на територији Србије. Један од логора управо на планини Гоч, на око двеста километара од Београда.

Живко Славковић пише: "Бараке – база руских заробљеника, биле су смештене у Сокољу. Руси су морали да раде, да секу стабла, да их вуку до пруге. Најчешће гладни и изморени, али су били јаки духом и моралом. Народ из околине волео је Русе и крадом им дотурао храну, воће, кромпир и по неки одевни предмет. Моја бака Станица Славковић приносила је Русима јабуке, сир, кромпир, вунене чарапе. Она је у то време била храбра и млада. А и знала за наше заједничко порекло.

Руси су запамтили доброчинства нашег народа и озидали су чесму здраве лековите шумске воде и оставили је народу гочких села. Чесма доби име Руска Чесма, а ја је обележих са сарадником Љубишом и обнових 2013. године".

"Две паралелне цеви кроз које тече вода симболично представљају пријатељство србског и руског народа, које ће увек трајати и код будућих нараштаја. Лево на Чесми је метална табла коју сам поставио 2003. године са две иконе које сам добио од српске Редакције Гласа Русије.

Веома нам је пријатно сазнање да је наш поклон послужио за добро дело. 100 година већ овај извор Руска Чесма на планини Гоч дарује људима своју лековиту воду. «Вода са овог извора припада првој категорји вода, она је неутралне хемијске реакције и има температуру +8 С. Садржи магнезијум, калијум, натријум и цинк у траговима.» Осим тога, на планини Гоч расте више од 217 видова лековитих трава. Тако се пут на ову планину може назвати и одмором и разлгедањем, али фармацеутским искуством. Ево рецепта по којем Живко Славковић саветује да се справи „ шумска мирисна вода“:

- По кафену кашицу шумске нане, шумске жалфије и плодова дрењина и трњина ставити у литар прокључале воде са извора Руске Чесме и оставите да одстоји 24 часа. Процедите и додајте гранчицу босиљка или кашику апотекарског алкохола, промућкајте и процедите. Добили сте мирисну воду која отклања непријатан задах и освежава дах, скида афте са слузокоже, ублажава стоматитис и упалу ждрела.

Ето, таква је наша водица. Можда недалеко од Вас постоји неко интересантно место о којем бисте желели да нам испричате? Пишите нам.

Подсетићемо вас на нашу адресу:

Москва, улица Пятницкая, дом 25, строение 1, радио «Голос России», с пометкой – «для сербской редакции».

Јелена Јегорова,