BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Цвеће на гробу пољске дипломатије

Цвеће на гробу пољске дипломатије
27.12.2013. год.


У Пољској није божићно време. Цвеће је данас потребније од јелке. Бело цвеће, наравно, као што је ред на сахранама. Ставићемо га на гроб пољске источне политике, чију смо смрт видели својим очима. И прогласићемо жалост, јер није дошло до државног удара у Украјини.

Од тренутка распада совјетског блока пољска источна политика била је пројекција страха и угађања Западу. Најизразитија манифестација те политике постала је иницијатива „Источно партнерство“, која је проглашена за највећи успех пољске дипломатије.

Пољска је била прва држава у Европи, која је признала независност Украјине. Пољски званичници ишли су да се грле са украјинским председницима. Истина, у тој љубави је постојао озбиљан недостатак, говорило се углавном о томе, како се Украјина лепо развија у правцу демократије и Европе (читај у супротном смеру од Русије), а нико није желео да види лоше друштвено-политичке феномене. Свеприсутна корупција, деградација власти на свим нивоима, симбиоза државних структура и организованог криминала нису узбуђивали пољске политичаре. Нико није обраћао пажњу на пробуђени украјински национализам, чији су корени сезали у нацизам.

Пољски председник Александар Квашњевски био је пријатељ са Леонидом Кучмом, који је касније назван диктатором. Кулминација тих осећања био је скуп пољске елите на челу са Квашњевским у Кијеву 2004. године, позван да да подршку Виктору Јушченку у борби против Виктора Јануковича. Никоме од пољских политичара није падало на памет, да њихови поступци продубљују и продужују раскол украјинског друштва, јер је присталица оба кандидата за функцију председника Украјине скоро подједнак број.

Проевропски председник Јушченко изразио је Пољској захвалност за подршку, прогласивши Степана Бандеру националним херојем, а Украјинску побуњеничку армију (УПА), војском патриота. Данас се пољска елита поново окупља на Мајдану. Али овог пута како би позвала Украјинце да се боре у име Европе против Јануковича. Ни владајућој у Пољској партији „Грађанска платформа“, ни главној опозиционој снази „Право и правда“ не сметају црно-црвене заставе УПА, које се вијоре пред њиховим очима.

БЕЛОРУСИЈА. Са Белорусијом Пољску скоро ништа не везује. Недавно је ту била извесна Анжелика Борис, председница у Белорусији непризнатог Удружења Пољака Белорусије. Њене присталице су добиле својих пет минута у пољским медијима. Они који су подржавали њеног противника шефа Удружења Пољака, нису добили тих пет минута, јер „поштоваоце“ Лукашенкове диктатуре у Пољску нису пуштали.

Пољска озлојеђеност се проширила и на оне, који нису били у поменутом Удружењу. Током неколико година Пољска није имала у Белорусији свог представника, јер је бивши председник Пољске Лех Качински изјавио да пољски амбасадор нема коме да уручи акредитиве, пошто је Лукашенко изабран недемократски. Заиста, постоји још и пољска телевизија Белсат. Пољска држава је у тај телевизијски каналчић, која нема озбиљну политичку тежину уложила десетине милиона злота.

ЛИТВАНИЈА. Односи Пољске са Литванијом су у дугом периоду изузетно лоши. Пољска тврди да је за све крив литвански национализам, који јача. Делимично је тако, а делимично разлог је – пољска национална мањина у Литванији, која радо прихвата непријатељски тон, који диктира Пољска, и не жели да схвати, да Литванци имају право да сматрају Пољаке колонизаторима. Пољски премијер Доналд Туск, обраћајући се пољској мањини, изрекао је у литванској престоници познату реченицу: „Пољско-литвански односи зависиће од тога, како ће се развијати ситуација око пољске националне мањине“. Протеклог викенда литванска полиција је у Виљнусу привела двоје држављана Пољске, како бришу надгробну плочу на гробу мајке пољског лидера у међуратном периоду Јожефа Пилсудског, литванском националном заставом, што је врло индикативно.

Источно партнерство је програм из 2009. године, у коме је Европска унија формирала визију источне политике“. У основи програма налази се јачање сарадње са Белорусијом, Украјином, Молдавијом, Грузијом, Азербејџаном и Јерменијом. Било је много буке приликом појаве програма, а министар спољних послова Пољске Радослав Сикорски стекао је славу дипломатског генија. После пет година ништа није остало. У периоду од 2009. до 2013. године Европска унија издвојила је за реализацију програма 2,8 милијарди евра. Занимљиво је би било сазнати, да ли је тај новац дошао до кијевског Мајдана?

3. септембра 2013. године ЈЕРМЕНИЈА је донела одлуку о ступању у Царинску унију, створену на иницијативу Русије. АЗЕРБЕЈЏАН, будући испоручилац стратешких енергената, налази се у ситуацији, да Европска унија зависи од њега, а не он од Уније. Наравно, ЕУ је потрошач нешто више од половине азербејџанаских енергената, али и Русија обезбеђује велики део извоза. Тако да није у раскораку Азербејџан, него ЕУ.

ГРУЗИЈА је после агресије на Осетију у августу 2008. године остала без поверења Запада, а враћа га споро. Нови грузијски премијер подржао је декларацију о проевропској оријентацији своје земље, и истовремено направио неколико пристојних гестова према Русији. Нема места чуђењу, управо 33% спољнотрговачког промета Грузије одлази на земље ЗНД, док је удео ЕУ 26%, а постоји тенденција његовог пада.

МОЛДАВИЈА је од почетка активни учесник програма, при чему се та активност мери добијањем новца (Молдавија је највећи корисник финансијских средстава ЕУ по глави становника. Она нема ништа друго да понуди Европи, осим радне снаге.

Директор пољског Центра за источна истраживања Олаф Осица, изјавио је да се „четири године после покретања програма не виде никаква друштвена нити политичка достигнућа. Обични грађани често, чак не знају, да програм постоји“.

Украјина, Белорусија, Литванија, Русија, с ким од комшија имамо добре односе? У таквој ситуацији могу се извести само два закључка.

1. Нисмо самостални у сфери спољне политике (барем, у сфери источне политике).

2. Не може се градити источна политика, ослањајући се на русофобију.

И само онај, ко разуме последњи закључак, има шансе да изгради нешто позитивно.

Ципријан Дарчевски, Мачеј Вишневски,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Интензитет инсистирања на невиности Украјине је необичан, изјавио је руски министар спољних послова


„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу

Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...


Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА