Украјина добила први део руског кредита

Украјина је добила прву траншу кредита од 15 милијарди од Русије. Ради тога на Ирској берзи су биле пуштене двогодишње украјинске еврооблигације од 3 милијарде долара, које је купила Москва. Руски кредит ће у суштини спасити Украјину од економског краха. Раније је Кијев хтео да добије кредит од ММФ, али услови руског зајма су били повољнији.

Москва и Кијев су се договорили да ће Русија у наредне две године купити евробондове Украјине у вредности од 15 милијарди долара. Стопа ће изнети 5% годишње. Рок отплате првих облигација Украјине које је купила Русија истиче 2015. године. О томе да је Москва већ реализовала први посао саопштио је ппремијер Дмитриј Медведев на састанку са украјинским колегом Николајем Азаровом. Он је са своје стране истакао да је куповина украјинских еврооблигација од стране Русије помогла економији Украјине да избегне банкротство.

- Данас је наша Народна банка добила прву траншу. То је озбиљан стабилизациони фактор за нас. Захваљујући постигнутим договорима рејтинзи земље су се попели. Најважније је да се ови договори реализују у врло кратком року, у оним роковима који нам омогућавају да решимо читав низ проблема.

Руски кредит Украјини је довољан за исплату свих дугова Народне банке и Министарства финансија, као и за стабилизацију економије земље у наредне две године. Овај новац ће отићи на крпљење рупа у буџету, каже главни економиста Дојче Банке у Русији Јарослав Лисоволик:

- Основни правац трошења ових средстава је социјална сфера. Најверноватније то ће некако олакшати ситуацију у буџетској сфери с тачке гледишта тражења додатних инструмената финансирања социјалних трошкова. Осим тога, притисак тржишта на украјинску економију може мало да попусти.

Украјина је целе године тражила финансијску подршку споља. Економска криза у Европи није омогућила да се узме дуг од Брисела, зато је Кијев имао варијанте позајмљивања на финансијским тржиштима, од ММФ или Русије. Али тржишна вредност украјинског дуга је превише велика, зато су финансијска тржишта отпала. А Међународни монетарни фонд је поставио строге услове за добијање кредита. Русија никакве захтеве у замену за куповину украјинских хартија није постављала, истиче аналитичар за тржиште облигација Рајфајзен банке Денис Поривај:

- Русија је купила суверене облигације. То је неосигуран дуг. Тачније овде нема захтева према томе шта управо Украјина може са њима да ради и како треба да гради своју економију. Русија је једнсоавно дала неосигуран кредит у таквом обиму и готово. Тиме је питање затворено. Тачније облигације су флексибилнији инструмент за земљу која их истиче за продају.

За разлику од руског зајма, новац ММФ је могао да се користи само уз одобрење кредитора и само у оним областима економије у које пристане да улаже ММФ. Уз то реформе неопходне за добијање новца од Фонда би погодиле у првом реду незаштићене и сиромашне слојеве становнштва. Тако је ММФ захтевао да се нагло обесцени национална валута – гривна – и да се смање трошкови буџета, плате и пензије, двоструко да се повећају тарифе на стамбено-комуналне услуге, између осталог за гас. Осим новчаних уливања у украјинску економију Русија је смањила цену плавог горива са 400 до 268 долара за хиљаду кубних метара.

Татјана Голованова,