Да подвучемо линију на крају године...

С обзиром да истичу последњи дани децембра, чини се да је дошло време да се саберу утисци и подвуче линија испод читаве 2013. године.

Међутим, и пре упуштања у било какву детаљну анализу, сасвим је јасно за сваког појединца, исто као и за државу у целини, да одлазећа година баш и није представљала период просперитета и напретка. А у таквим ситуацијама постоје само снови о бољем животу, или како би рекао класик руске књижевности Антон Павлович Чехов – „Кад нема правог живота, човек живи од фатаморгане“.

Дакле, погледајмо у најкраћим цртама како је изгледао живот протекле године у Србији, и каква су очекивања од будућности.

По речима србског министра привреде Саше Радуловића, предстојећа 2014. година ће бити „веома тешка година у којој ће морати да буду спроведене реформе неопходне за побољшање услова пословања“, а на крају је још дословно казао да „идуће године стандард грађана неће расти, већ ће у најбољем случају стагнирати“.

Томе треба додати и оцену председника Привредне коморе Србије Жељка Сертића, да би просечна плата у Србији, имајући у виду цене, требало да износи између 700 и 1.000 евра, што значи да су садашње плате барем два до три пута мање од потребних за нормалан живот. По његовом мишљењу, то је последица лошег привредног амбијента, а за наредну годину је рекао да ће то бити „година великих изазова“, што заправо значи да је председник Привредне коморе Србије нежним речима саопштио грађанима сурову истину да се не требају надати никаквом бољитку.

А да је то заиста тако, говоре сви расположиви подаци који упућују на закључак да ће и у 2014. опадати куповна моћ становништва. Иначе, то најбоље потврђују и нове навике потрошача у Србији да купују производе све лошијег квалитета. Међутим, и поред тога промет робе у трговинама је током ове године реално опао за читавих 10 посто, а то је тренд који ће се наставити и даље.

Према томе, није ништа необично што се у анкетама огромна већина људи изјаснила да ће Нову годину дочекати у својим кућама, без великог славља и помпезног весеља, јер за тако нешто и нема великог разлога.

А у политичкој сфери, као главни успех који је остварен у овој години помиње се скорашњи почетак преговора са Европском унијом, иако ни то није изазвало видљиву срећу на лицима обичних људи. А да би се разјаснило зашто ни то није донело осећање среће, потребно је да се вратимо на непролазне мисли Антона Чехова, који је у свом роману „Три сестре“, на једном месту написао следеће речи: „Како да вам кажем? Мени се чини, да се све на земљи мора мало по мало променити и да се већ пред нашим очима мења. За двеста, триста, најкасније хиљаду година – не ради се ту о року – настаће нов, срећан живот. Ми наравно нећемо учествовати у том животу, али ми за њега живимо сада, радимо, патимо, ми га стварамо, и једино у томе је циљ нашег постојања, и ако хоћете, наша срећа“, закључио је Чехов.

Дакле, у томе је ствар. Данашњи људи у Србији изгледа не верују да ће трновити пут којим сада пролазе, донети бољитак у будућности, а то је основни предуслов да би се осећали срећним. Али замислимо на тренутак да ипак постоје приче које имају срећан завршетак. То вам у своје име желим у Новој години.

Ратко Паић,