САД праве скупо оружје за скуп циљ

Ма како то било тужно, трка у наоружавању није ствар прошлости. Развој концепције муњевитог глобалног удара у САД приморава Русију да предузима узвратне мере. Између осталог да препорађа и усавршава своје, врло ефикасне стратешке концепције.

Концепција или програм муњевитог глобално гудара представља читав комплекс акција на модернизацији постојећег и стварању принципијално новог стратешког ненуклеарног наоружања.

Спој високопрецизних система навођења и суперсоничних брзина свих ових уређаја треба да осигура испуњење главног задатка концепције: наношење удара по циљевима противника у било којој тачки Земље у року од сат времена после одређене наредбе. Циљ може да буде било шта – скровиште терористичких поглавара, камп терориста, армијски штаб могућег противника или стартне позиције његових ракета.

Треба рећи да је последњих дана забринутост поводом америчког програма Муњевитог глобалног удара изразио председник РФ Владимир Путин, потпредседник Дмитриј Рогозин, заменик шефа руске дипломатије Сергеј Рјабков. Суштина изјава руских високих званичника своди се на то да развој концепције Муњевитог глобалног удара води ка нарушавању стратешког баланса у свету, што без претеривања, прети човечанству апокалипсом.

Очигледно да је крајње тешко да се у оружаној конфронтацији поведе САД само конвенционалним наоружањем и то не само за сваку другу државу, већ и за коалицију земаља, сматра члан Друштвеног савета у војно-индустријској комисији владе РФ Михаил Ходарјонок.

- Јер моћ америчких снага које примењују оружје у конвенционалном боју сада је толико велика и они су толико узнапредовали у односу на друге конвенционалне снаге да је практично немогуће одбијати их конвенционалним средствима. И гаранција државног суверенитета и националне безбедности Русије у том погледу може да буде само нуклеарно оружје.

Ових дана командант ракетних трупа стратешке намене (РТСН) Сергеј Каракајев саопштио је новинарима да ће у првој половини наредне године руководству земље бити представљена скица бојевог железничког рактеног комплекса (БЖРК). Такви возови који предтављају мобилне центре управе и стартне платформе за лансирање нуклеарних интерконтиненталних балистичких ракета појавиле су се још у СССР и биле су повучене из наоружања 2005. године. Оне су потпале под споразум о смањењу стратешког офанзивног наоружања СТАРТ-2, који су председници РФ и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали 1993. године.

Ипак нови споразум СТАРТ-3, потписан 2010. године између тадашњег председника РФ Дмитрија Медведева и председника САД Барака Обаме, не забрањује формирање нових ракетних комплекса.

Наравно, железнички ракетни комплекси биће направљени већ на основу последњих технологија, које нуде много шире могућности. То је крајње неопходан за Русију образац стратешког оружја, убеђен је Михаил Ходарјонок.

- Ако стационарни лансирни уређаји, копнени, рецимо, добро су познати хипотетичном противнику, железнички бојеви ракетни комплекси који се налазе на маршрутама бојевог патролирања једно су од снажних средстава одвраћања потенцијалног противника. Пошто их је прилично тешко пронаћи, а произведени у довољној количини они ће бити у стању да пруже снажан одговор.

Разуме се, нуклеарни оклопни возови нису једини аргумент који је Русија у стању да супротстави ПРО и Муњевитом глобалном удару. По свему судећи, Москва је већ почела реализацију комплекса узвратних мера како на постојеће, тако на перспективне претње. на пример, сазнало се да осим недавно пребачених ка западним границама Русије оперативно-тактичких комплекса Искандер, исто тако наоружање је стигло у ракетне јединице на југу земље. РФ заиста је превише скуп циљ за хипотетичног противника.

Никита Сорокин,