Евромајдан и ЕУ: Европа тихо пристала на паузу

Украјина је ипак заузела своје место на дневном реду последњег овогодишњег самита ЕУ у Бриселу. Украјински случај размотрен је у истом низу са проблемима француске интервенције у Африци и незаконите миграције са јужних обала Средоземног мора. У две речи суштина става је следећа: Брисел је разочаран тиме што Кијев није одмах потписао споразум о придруживању ЕУ и тиме што му Москва даје 15 милијарди како би избегао банкротство. Али врата европског предсобља нису затворена. ЕУ ће сачекати док не пресуше руске паре, и са новом снагом ће звати Украјину у Европу.

Судећи по смислу иступања на самиту и изјавама на његовим маргинама, Европа је у ствари прећутно захвална Москви на томе што ју је спасла од још једног проблема – украјинског. У крајњој мери за наредних годину дана. Зато што никаквих пара за спас Кијева од банкротства Брисел нема. О чему је и говорио на конференцији за штампу 19. децембра председник Владимир Путин.

- Или пробајте, објасните фармерима из Француске, исте те Немачке, Шпаније, Грчке, Португалије, земаља с југа Европе, да треба мало да се стисну у интересима Украјине. Видећу њихову реакцију. Али само не неких функционера, већ радника који раде на земљи. Осим тога, новца таквог нема.

Сада о украјинском случају превладавају све суздржанија мишљења.

Најпрагматичније се изјаснио на самиту председник Европског парламента Мартин Шулц. Он је рекао да се председник Русије Владимир Путин придржава јасне логике у руској политици. И додао је да се не треба чудити појединим активним дејствима Русије у погледу суседних земаља – све велике државе света теже да прошире зоне свог утицаја, тако је било увек, то није измишљено јуче. Европа треба разумно да оцењује позиције страна, рекао је Мартин Шулц.

- Како да се понашамо према земљи која је одабрала да узме новац РФ, пристала на ниже цене гаса из Русије? То је довољно за наредну годину, можда чак дуже, до 2105. године. Потребна је дугорочна стратегија. А дугорочна стратегија, у то смо сигурни, са нама је боље него без нас. Ето какав предлог Украјини ми треба сада да дамо.

Бриселу ће ипак бити тешко да докаже да је са Европом Украјини боље него без ње. Управо првог дана самита испред штаба ЕУ одржана је демонстрација од скоро 10 хиљада људи, из читаве Европе, који су протествовали против мера строге штедње, смањења социјалних издвајања, плата и незапослености. Тачније против рецепата помоћу којих ЕУ излази из финансијске кризе. Стварање Европског банкарског савеза на самиту 19-20. децембра било је у принципу одобрено. Али нови пакет економских реформи је изазвао толико противречности да је њихово разматрање одлучено да се пренесе за наредну годину.

Истовремено са самитом у Бриселу се одвијало саветовање руководства водеће партије десног центра ЕУ – Европске народне странке. то је највећа фракција Европског парламента. Осим председника Европског савета Хермана ван Ромпеја и шефа Европске комисије Мануела Барозуа, чланови националне странке су 12 од 28 шефова држава ЕУ. На саветовању су признали да је питање придруживања национална ствар Украјине. На састанак ЕНС били су позвани лидери украјинске Баткивштине и УДАР-а Арсениј Јацењук и Виталиј Кличко. Ипак у Брисел они нису дошли. Како је објаснио потпредседник ЕНС Јацек Сариуш-Вољски, због заузетости око усвајања украјинског буџета. Истина, за сада они седнице Врховне раде само блокирају. Неки учесници саветовања у приватном поретку су тврдили да нико украјинску опозицију није звао у Брисел. Од ње су се већ уморили.

Андреј Федјашин,