У рату будућности победника неће бити

У својој Посланици парламенту руски председник Владимир Путин је поменуо тему муњевитог удара. По његовим речима Москва пажљиво прати одговарајуће планове и нико не треба да гаји илузије у погледу могућности војне надмоћи над Русијом.

Ради се о америчкој концепцији PGS, Prompt Global Strike (брзи глобални ударац). Главна идеја је да постоји могућност наношења неатомског ударца у било којој тачки Земаљске кугле у року од највише 60 минута након доношења одлуке.

Концепција PGS предвиђа најмодерније технологије. Од већ познатих ту су међуконтиненталне балистичке ракете са супер прецизним неатомским борбеним блоковима. Од савремених – суперсонични ударни системи и кинетичко оружје. То су тешко топљиве осовине од волфрама дуге неколико метара које се с великом прецизношћу избацују из орбите око Земље. Од технологија будућности – средства за даљинску неутрализацију нуклеарног пуњења противника на основу физике високих енергија.

Сценарио PGS не личи на већ уобичајени сценарио нуклеарне катастрофе којим су неки плашили човечанство у току целе друге половине прошлог века. Рат будућности неће бити мање катастрофалан, али ће се одвијати по сасвим другачијем шаблону.

„Класична“ међуконтинентална балистичка ракета има читав низ недостатака. Пре свега, лако се открива њен старт. Друга ствар су крилате ракете. У јаке стране овог оружја спадају скривеност старта, велики домет и одлична прецизност. У слабе стране крилатих ракета које олакшавају борбу с њима спадају ниска брзина лета, велики временски „замах“ плотуна по различитим циљевима и компликовано програмирање летног задатка. Сад Американци покушавају да изађу на крај с овим недостацима, сматра главни уредник часописа „Национална одбрана“ Игор Коротченко:

- Нови типови америчких крилатих ракета поседују врло важне могућности. Као прво, могућност репрограмирања у току самог лета. И друга важна особеност јесте то да је могуће програмирање удара на такав начин да се циљеви погађају истовремено, у задатом временском тренутку. Ракете се лансирају с подморница, с навођених бродова, с авиона стратешке авијације. А циљеви су различити с различитим временом долетања до сваког од њих. Американци желе да синхронизују наношење удара до секунде. У случају масовног лета ако се лансира 500-600 крилатих ракета технички је немогуће погодити све. Осим тога, користиће се ударне беспилотне летелице за наношење удараца по позицијама система ПВО и радиолокационим станицама за контролу ваздушног простора. То је концепција моменталног глобалног заслепљујућег удара после којег наступа хаос.

Једна од главних теза концепције PGS се састоји у ограниченом или потпуном одрицању од примене нуклеарних бојевих глава. Американци већ данас обичним средствима наоружања могу да постигну исто то, само на вишем технолошком нивоу. Ипак, аналитичари не искључују могућност да одмах после моменталног глобалног удара конфликт пређе у уобичајену термонуклеарну раван.

У сваком случају, концепција PGS на којој се ради у Пентагону већ је постала нови реметилачки елемент у односима између Русије и САД. Странама су потребне додатне мере поверења. Иначе ће глобални паритет бити нарушен, сматра Игор Коротченко.

- У претходном периоду је створена равнотежа потенцијала силе која се у многоме засивала на томе да су Русија и САД изједначиле своје шансе у евентуалном рату захваљујући нуклеарним арсеналима обе земље. Глобални светски рат је постао практично мало вероватан. Ризик од међусобног уништења је условио уздржаност у понашању. Међутим, програми које у току последњих година реализују САД – између осталог, глобална ПРО, као и програми везани за стварање потенцијала за муњевит глобални ударац по обичним оружаним снагама – све то подрива стратешку стабилност и даљи развој ситуације чини непредвидивим.

Миран период који је почео средином прошлог века, кад је човечанство успело да избегне западање у глобални рат, био је могућ управо захваљујући гарантованој могућности међусобног уништења. Вероватно би било боље да се мир на планети не заснива на страху. Али, нажалост, није тако. У новом веку се ништа није променило: у рату будућности, као и у традиционалном термонуклеарном конфликту, неће бити победника.

Сергеј Дуз,