Грофица Ештон ће помоћи у претварању јужне покрајине у „доброг суседа“

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон боравила је у украјинској престоници Кијеву где се сврстала на страну проевропских демонстраната, с обзиром да је у знак подршке дошла на њихов протест и укрстила руке са тамошњим лидерима опозиције, иако неки од њих позивају и на револуцију против демократски изабране украјинске власти.

Након такве очигледне наклоњености грофице Ештон једној страни у сукобу, да ли је могуће замислити њену неутралност и у србско-албанским преговорима који се одвијају под њеним окриљем, или је сада свима постало јасно да бриселски разговори србских званичника са Хашимом Тачијем, који наводно представљају само „нормализацију односа са Косовом“, заправо значе утирање пута потпуној косовској независности?

Дакле, Кетрин Ештон је у Кијеву исказала своју импресионираност решеношћу опозиције да се, како је рекла, избори за европску перспективу Украјине, a истовремено je изјавила и да је ожалошћена због употребе силе против мирних демонстраната. Међутим, у којој мери су поменути демонстранти у протеклим данима били мирни, говори чињеница да су прво повредили више стотина полицајаца, затим су багерима пробијали ограде, а на крају су и насилно заузели здање градске администрације. А један од лидера опозиције, са којим је висока представница Европске уније прошетала руку под руку, јавно је позивао да се револуционарним путем освоји власт, за шта се баш и не може рећи да је у складу са прокламованим европским вредностима.

И зато, када се одмах након повратка Кетрин Ештон из Кијева, наставе разговори у Бриселу између Дачића и Тачија, тешко ће бити чак и замислити да се они одвијају у атмосфери подједнаког разумевања за интересе обе стране, с обзиром на показану пристрасност Ештонове према онима чија политичка опција јој је ближа. Уосталом, чак је и политички аналитичар Предраг Симић на жалост исправно оценио чему све то води. Наиме, он је приметио да европска одлука дa Србија најкасније у јануару почне преговоре са Eвропском унијом има своју високу цену, и да ће у почетку она бити условљавана неформалним, a касније и формалним признавањем независности Косова.

А да је европски пут Србије по свему судећи заиста поплочан заокруживањем косовске независности, говори и најновији податак да су министру Вулину већ други пут ове недеље самоуверене приштинске власти забраниле улазак на простор Косова и Метохије, што није наишло на видљиво противљење званичног Београда, а поготово не бриселске администрације, за коју то изгледа представља нормално понашање "једне суверене и независне државе".

Међутим, ни то није све. Пре три дана је на Радио-телевизији Србије, у главној информативној емисији, у вечерњем Дневнику, наизглед случајно приказана карта Балкана, на којој је Косово исцртано државним границама, одвојено од Србије, као да се ради о суседној земљи. Али то није ништа необично. С обзиром да је потписивање изјаве о „добросуседским односима“ између Београда и Приштине један од услова за даље евроинтеграције Србије, онда је ваљда логично да прво треба направити и нацртати тог истог суседа. А грофица Ештон је ту да помогне у претварању јужне покрајине у „доброг комшију“.

Ратко Паић,