Ко коме завиди у Европи?

Предмет расправе на састанку министра унутраших послова земаља чланица ЕУ у Бриселу био је реферат Европске комисије о проблемима миграције. Он је био својеврсни одговор на изјаву немачког министра унутрашњих послова Ханса-Петера Фридриха коју су подржале његове колеге из Аустрије и Холадније да мигранти из Бугарске и Румуније теже у Европу у циљу добијања социјалних олакшица. Од 1. јануара 2014. године за грађане ових земаља, као што се зна, отвара се слободни приступ на тржишта рада ЕУ. Европска комисија се залаже против неоснованих оптужби на рачун становника сиромашних држава ЕУ.

Јуче је немачки министар унутрашњих послова затражио од Европске комисије доношење строжих мера у погледу представника такозване миграције сиромаштва. Он је то учинио после инциијативе из Лондона да се означи крај слободи кретања унутар ЕУ у том облику у којем сада постоји. Аустријски Дер Штандард је саопштио ових дана о писму британсог министра унутрашњих послова Терезе Меј до којег је дошла редакција. Документ садржи захтев Европској комисији да ограничи слободу кретања по простору ЕУ за становнике земаља које ће ступати у ЕУ процесу даљег ширења.

Представљајући извештај Европске комисије, комесар ЕУ за питања правосуђа Вивијан Рединг одбацила је оптужбе на рачун миграната из сиромашних земаља. Према статистичким подацима, каже се у реферату, такозвани мобилни грађани ЕУ чешће налазе посао него стални становници богатијих држава. При томе мигранти често плаћају порез и издвајања у социјалне сврхе већа него што добијају државне олакшице. Уз то радни мигранти се ретко задржавају у земљама свог боравка више од три месеца.

Индикативно је да спорови који су се разбуктали у Европи поводом такозване миграције сиромаштва одвијају се у контексту података објављених последњих дана у агенцији Евростат о нивоу благостања грађана ЕУ. Закључци аутора реферата Еуростата су неутешни. 124,5 милиона становника јединствене Европе, или сваки четврти, налази се на ивици беде. Прошле године било их је 24,8% док годину дана раније 24,3%.

При томе Бугарска и Румунија воде убедљиво са 49,3% и 41,7%, мада у односу на суседе са континента не баш тако убедљиво. У Летонији, рецимо, број оних који су на ивици беде износи 36,6%, у Грчкој 34,6%, у Литванији 32,5%, у Мађарској 32,4%.

Истина, сматра водећи експерт Центра за ситуациону анализу Руске амадемије наука Сергеј Уткин, слика није једнозначна.

- Као прво ситуација по земљама је прилично неуједначена, а као друго све се види у поређењу. Слика ЕУ у поређењу са другим регионима света, посебно проблематичним, изгледа прилично пристојно. Наравно, људе брину проблеми благостања управо у контексту кризе.

На проблем сиромаштва посебну пажњу обраћа и коментатор радија Дојчландфунк Анете Ридел.

- Постојања миграције беде у ЕУ није проблем слободе кретања, већ проблем социјланог раслојавања и дискриминације појединих група становника. Он се не може решавати ни путем прећуткивања, ни путем вештачког надувавања. Он ће постепено нестајати како се буде побољшавало благостање свих слојева становништва у проблематичним земљама.

Може се наравно спорити о томе ко коме завиди у Европи. Али изгледа да проблем постаје заједнички и да тешко да ће моћи да се решава појединачно.

Олег Севергин,