Сећање на ненадмашног глумца

У Москви је у 86. години у живота преминуо Јуриј Јаковљев – миљеник читавог народа, позоришни и филмски глумац, који је с правом имао звање народног уметника СССР-а.

«Волим живот и различита његова испољавања», - казао је Јуриј Јаковљев. Љубав према животу је била тајна његове несавладиве младости. Неки су тврдили да Јуриј Јаковљев похађа неки клуб уздржавања од смрти. На све такве претпоставке он је одговарао: «Ко би се уздржавао од смрти? Сигурно човек, који нема смисла за хумор»... Све до последњег времена Јуриј Јаковљев је глумио на позорници Московского театра "Вахтангов", где је он у току 60 година био један од водећих уметника - прави доајен. Његово име на плакати је увек било знак за дупке пуну салу, нарочито, када се давала легендарна представа «Принцеза Турандот», у којој је Јуриј Јаковљев виртуозно тумачио улогу дворског будале Панталонеа. Та се приредба давала деценијама. Последњих година он је глумио у приредби «Пристаниште», требало би да се редовна представа одржи 3. децембра. Међутим, то се више неће десити, с тугом каже руководилац Вахтанговског позоришта Римас Туминас:

- Чекао сам га за 3. и 4. децембар да глуми у «Пристаништу», био сам сигуран да ће се он опоравити, те ћемо наставити рад у приредбама. Надали смо се, чекали, јер је он волео ту приредбу, последњих година и месяца он је ценио те кратке сусрете с позориштем, позорницом, гледаоцима. Тешко му је било. Последње две приредбе је он пропустио. Међутим, надали смо се да ће се вратити. Али је био… уморан.

У позоришту "Вахтангов" Јуриј Јаковљев је тумачио једно 70 улога. Исто толико и на филму. Управо филмска уметност је поклонила том глумцу огромну свенародну љубав. Његова прва велика улога на филму је била улога кнеза Мишкина у екранизацији романа Достојевског «Идиот», где је он испољио невероватан трагизам тог човека. После тог филма 1958. године је био снимљен музички филм «Хусарска балада», где је Јуриј Јаковљев убедљиво глумио поручника Ржевског - хазардног коцкара и храброг хусара, о којем се причају вицеви. Јуриј Јаковљев је могао да тумачи било коју улогу, глумачка лепеза му је била огромна. «Ненадмашни глумац» - говорили су о њему редитељи. Зато су га радо позивали за главне филмске улоге. Он је изврсно глумио у екранизацијама руске и стране класике – био је Стива Облонски у филму «Ана Карењина» према роману Толстоја и сер Чилтерн у филмској верзији драмског комада Оскара Вајлда «Идеални муж». Као префињени психолошки глумац он се показао чак и у драмским комадима, посвећени производњи. Такав је, например, филм «Ми, који смо се доле потписали». Он је демонстрирао фантастичан комедијни таленат у филмовима «Иван Васиљевич мења професију» и «Кин-дза-дза», које су снимили главни руски комедиографи – Леонид Гајдај и Георгиј Данелија. Са великим пиететом Георгиј Данелија говори данас о свом омиљеном глумцу:

- Диван човек, изврстан глумац, прави интелектуалац. Када кажу «интелектуалац», замишљам Јурија Јаковљева, јер то за мене значи, пре свега, добро. Запамтио сам га као веома доброг човека…

Јуриј Јаковљев је тумачио много правих звезданих улога, које су му поклонили познати редитељи. Међутим, највећу славу је глумац стекао после филма Елдара Рјазанова «Иронија судбине, или Наздравље купање!». У том филму је он тумачио улогу Иполита, који није постао муж главне јунакиње, и то тако, да је скоро свака његова реченица постала крилатица. Рецимо, «Каква је гадост ова ваша риба у аспику»!.. Јуриј Јаковљев је имао много глумачких средстава, али је главна негова особина била глумачка шармантност, појачана баршунастом, препознатљивом бојом гласа. Чак када је Јуриј Јаковљев само озвучивао улоге или ауторске монологе, његов глас је невероватно украшавао филм.

Стваралачки живот Јурија Јаковљева је био срећан. Међутим, он је највише ценио у њему не аплауз, већ тишину. У једном од последњих интервјуа је велики уметник рекао: «Сваки пут, када изађем на позорницу, у сали је тишина!. највише волим те тренутке тишине, испуњене страхопоштовањем»…

Олга Бугрова,