Канада циља на «руски Арктик»?

Почела је нова фаза борбе за Арктик. Канада претендује на руски део арктичке територије – подводни планински ланац Ломоносова, мада су научници доказали да j е он наставак епиконтиненталног појаса Русије. Канада такоће намерава да укључи Северни пол, на који претендују Русија и Данска, у свој упит у вези са границама арктичког епиконтиненталног појаса. Документ се спрема за подношење Комисији УН за поморско право.

Спорови око Арктика не престају током последњих година, јер његове тачне границе све до сада нису утврђене. Овај регион је подељен на пет сегмента одговорности између Русије, САД, Норвешке, Канаде и Данске. Међутим, има и других, ко жели да осваја богате арктичке ресурсе, међу њима су Шведска, Финска и Исланд. Игра заиста вреди свећа. У Арктику су усредсређене велике залихе енергената – око 90 млрд барела нафте, а да не говоримо о другим енергентима. Он има важан војно-стратешки и транзитни значај.

После ратификације Конвенције УН за поморско право је свакој земљи «арктичке петорице» пружена деценија ради подношење упита о ширењу своје зоне. Норвешка, Русија, Канада и Данска већ реализују пројекте, намењене за подршку својих претензија за део Арктики. Канада је ратификовала Конвенцију УН крајем 2003. године. У децембру истиче рок подношења УН-ама доказа, који потврђују право ове земље на морско дно дела Арктика, који је наставак њеног епиконтиненталног појаса. Иначе, мишлење канадских власти није очигледно, између осталог, поводом припадности ланца Ломоносова. Руски научници су образложили да на тај део пуно право има само Русија. Коментар једног од руководилаца Руског географског друштва Виктора Бојарског.

- Комисија УН за поморско право ће размотрити упит, те донети одлуку у корист једне или друге земље. То тражи научно образложење. Русија је поднела упит у складу са прописима, и Канада га је поднела. Питање ће се решавати, полазећи од објективних података, стечених у току бројних руских и канадских експедиција.

Међутим, још 2001. године је Русија прва поднела упит о ширењу свог епиконтиненталног појаса. Тада је он био одбијен. После 6 година је Институт «Океанска геологија» на ледоломцу «Русија» спровео истраживања у зони подводног планинског ланца Ломоносова. Поларни истраживачи су се спустили помоћу батискафа на океанско дно, узели узорке тла и ставили тамо руску заставу. Би ло је доказано да је ланац Ломоносова наставак епиконтиненталног појаса Русије. У складу са тиме је био поднет нови упит. То је изазвало гнев конкурената, пре свега Канаде, затим и САД. Иначе, несугласице нису водиле озбиљном конфликту. И Москва, и Отава, и Вашингтон су изјавили да намеравају да мировно реше «арктички проблем», истиче главни научник Института државе и права Василиј Гуцуљак.

- Иначе, Комисија за границе епиконтиненталног појаса не тако брзо доноси одлуке, и то, узимаући у обзир читави низ чинилаца. Један од услова је одсутност спорова међу државама. Ако је нека држава против, упит се одлаже до момента решења спора. Што се тиче Канаде у оквиру њеног сегмента, она има право на свој арктички епиконтинентални појас, док сва питања с Русијом ће бити решена путем договора. тешко да ће стране бити заинтересоване да се обрате међународним судским инстанцијама.

Међутим, вероватноћа да ће дискусија потрајати, а чак и изаћи на дипломатски ниво, постоји. Јурисдикција над спорним делом ће омогућити некој земљи истраживања и вађење енергената, чије залихе износе неколико млрд тона. Дакле, има за шта да се бори, Тим пре што је Владимир Путин више пута изјавио да ће РУсија и даље ширити своје присуство у Арктику, разуме се, мировним путем и у оквиру конструктивних односа са својим партнерима.