Банкарски пир за време финансијске куге

Европска комисија је одредила казне за укупну суму од 1,71 милијарди евра групи највећих банака и финансијских организација због махинација и картелске завере, саопштио је комесар ЕУ з апитања конкуренције Хоакин Алмуниа. Суштина завере, према званичној изјави, састоји се у манипулисању каматним стопама на тржиштима секундарних финансијских производа. Суме трансакција које су могле да буду умешане у ове махинације достижу, по оценама експерата, неколико стотина милијарди евра.

Међу банкама умешаним у махинације наводе се такве познате које, чинило би се, имају одличан углед у финансијском свету као што је немачка Дојче Бака, британск e Barclays и Royal Bank of Scotland, француска Societe Generale, америчке Citigroup JPMorgan Chase . Довољно је рећи да само Дојче Банка треба да плати казну у висини од 725 милиона евра.

Треба подсетити да банркотство америчке банке Леман Брадрс, проглашено 2008. године, експерти виде као полазну тачку светске финансијске кризе. За протекле године политички лидери и контролне финансијске структуре јединствене Европе учиниле су све како би избегле претходне грешке. Али како се испоставило у последње време, више од десет водећих европских и америчких банака систематски је манипулисало смањењем стопа на основу којих се одређује камата за међубанкарске кредите. То је LIBOR за водеће светске валуте, укључујући евро. EURIBOR углавном за евро и TIBOR за јапански јен. Стопе се утврђују на одређени рок путем редовног анкетирања експерата групе банака које спадају у такозване првокласне.

По оценама експерата, висина користи коју су стављали себи у џеп учесници игре са стопама, била је заиста огромна. Јер поменути показатељи се користе као еталон за широк списак послова у укупној вредности од 500 трилиона долара – ад аутокредита до сложених финансијских операција. Оне су важне поред тога и за приватне кориснике зајмова – по подацима Еворпске комисије 40% потрошачких кредита у Европи се издаје узимајући у озбир наведене стопе. Саме махинације чуде својом простотом. На пример, који су разговор између службеника две ненаведене банке представили шпанском листу Ел Паис истражитељи. Ти не би могао да ми учиниш добро дело, да смањиш стопу на пола године? – Да, сматрај да је то већ учињено. – Нећу остати дужан. Платићу чим будем могао.

Што се тиче казни, по речима европског комесара Хоакина Алмуниа, овај корак отвара нову страницу нулте толерантности према махинацијама превараната на финансијском тржишту. Између осталог, уверио је комесар, прича око скандала није никако завршена, истрага се наставља.

Истина, професор Високе школе економије Иван Родионов сматра успостављање потпуне контроле над банкама сумњивим.

- Стопама се све време манипулисало, каже професор. То је у принципу вештачка величина – води се анкетирање банака, затим се бира нешто средње. Јасно је да се банке између себе саветују. Ма како да пишу у свим документима да се то никада не дешава, све једно то се дешава.

Ових дана комитет Европског парламента за валуту једнодушно је препоручио за дужност шефа будућег надзорног банкарског ресора Францускињу Даниел Нуи. Можда ће нова домаћица европског финансијског дома увести тамо прави ред?