ЕУ и ММФ одређују судбину Источној Европи?

Озбиљне дебате одвијале су се ове недеље у румунском парламенту поводом усвајања антиркизног државног буџета за 2014. годину. И подршка главног финансијског документа од стране већине левог центра нимало није приближила Русију стицању буџета. Нећу потписати овај документ – унапред је обећао председник Трајан Бесеску. А у том случају странама предстоји или сложна процедура нових преговора и усаглашавања – или распуштање парламента и превремени избори који прете унутарполитичком дестабилизацијом.

Сам ММФ за сада се не меша у ситуацију. Ипак из штаба Фонда већ су ставили до знања да сваки покушаји да се ревидирају параметри буџетске политике усаглашене са том институцијом претвориће се у по Букурешт негативан реферат Савету директора ММФ. Стварање антиркизног фонда под контролом владе изазива обзиљно незадовољство руководства ЕУ и ММФ, који у погледу Источне Европе воде координирану политику. РАније су обе организације већ ставиле до знања Букурешту да он може да заборави на добијање овакве транше ако не буде тачно следио захтеве кредитора. И сада ММФ отворено прети Румунији.

Рачуница је једноставна: осигурање потпуне сагласности Будимпеште, Букурешта и других источноевропских престноца под фаталним буџетским условима, затим као последица јачање социјално-економских проблема, обраћање Западу за нове кредите. Сличан услов ЕУ је поставила и за потписивање Споразума о придруживању и зони слободне трговине са Украјином. Од Кијева је тражено отварање тржишта за робу из ЕУ, али при томе нису предвиђени и нису плаћени механизме заштите украјинске економије, истакао је разговору за Глас Русије директор руског Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки:

- Ни о каквој слободи трговине не може се говорити. Може се говорити само о слободи за транснационалне корпорације Ове корпорације, наравно, манипулишу ценама, манипулишу тржишним кретањима робе. А у датој ситауцији губи становништво већине земља. Једни су приморани да раде за грош. Други губе радна места. Треће земље не могу да управљају сопственим развојем. На добитку су наравно транснационалне корпорације.

А у случају када је притисак због наметања одговарајућих трогивинско-економских модела неефикасан – у оптицају су познати сценарији. О томе да Запад спроводи у погледу Украјине и других земаља Источне Европе, у суштини подривачку политику, сведоче експерти из земаља које су већ осетиле на себи механизме обојених револуција. Тако аналитичар турског издања Yeni Safak Ибрахим Карађул спроводи транспарентну паралелу: Тахрир, Таксим, Кијев – имајући у виду између осталог антивладине протесте који су се десили ове године на централном истамбулском тргу Таксим. Став канцелара Немачке Ангеле Меркел у току догађаја у Таксиму и изјаве које је она дала поводом ситуације у Украјини идентични су. Постоји Немачка, постоји Француска, постоје друге европске земље. Оне решавају колико је остало властима Украјине, оне прете, оне кажњавају. Мобилизацију улице врше представници невладиних и обавештајних организација. Они су грубо искористили све слабости које постје у Турској, подсећа Ибрахим Карађул. И чак ако се рачуна на традиционалну и потпуно јасну скепсу турске стране у погледу ЕУ и других западних институција, сличне паралеле с аоним што се данас дешава око Украјине делују врло основано.

Петар Искендеров,