Наша пошта № 21

Како стриктно реагујемо на смену годмшњих доба! Завршило се лето, дошла је јесен – те смо помало тужни јер је прошло време распуста и годишњег одмора, не цветају ни последњи хризантеми, почеле су ситне досадне кише. Пар дана, па ће настати зима – онда ће сви у тишини очекивати чудо.

Апсолутно није важно да су север и северо-исток Русије давно затрпан снегом, у централном њеном делу још не журе да мењају јесенске капуте за бунде. Међутим, у Србији је доба снега још далеко, а ипак је скоро дошао децембар – то значит, да ће ускоро бити Нова година! Традиционално годишње чудо! Међутим, данас, упркос свим очекивањима, говорићемо о феномену, којем обично припада сасвим друго годишње доба. О љубави је уобичјено да се говори од почетка марта.

Сваки пут ме пренеражује та чињеница. Као да се не може заљубити у јесен или зими. Љубав није мармот који спава зими.

Зато предлажем да обратите пажњу на књигу, коју смо добили као поклон од наше давнашње слушатељке Душанке Ковачевић. То је зборник песама, уједињених истом темом, који се зове «Писци Никшића. Љубавне песме». Његова је поента у томе, што су издавачи окупили у једном зборнику читаву плејаду песника, тако рећи представили «панораму љубавне поезије аутора утемељених у никшићки књижевни живот протеклог стољећа и првих година трећег миленијума».

«Нећемо ништа ново рећи, -пишу издавачи Милан Кривокапић и Максим Вујачић, - ако кажемо да је и ово наше доба за писце љубавне поезије једно од најсуморнијих времена. Али, то не значи да је оно и време лоших песника. Да је Никшић у двадесетом веку имао, а и сада има значајних лиричара, може посведочи и овај алманах у коме је сабрано сто један аутор са по једномљубавном песмом».

Теби…

Теби

За дане прошле

За дане среће

За дане што се вратити неће

Теби

За дане љубави

За дане сјете

За дане што не враћају унесне

Теби

За дане будуће

За дане дуге

За дане проткане

Осјећањима туге

Теби

За дане када утихне пјесма снена

За дане када се смирај души спрема

Теби

Аутор тих редака је Душанка Ковачевич, которую већ познајемо давно као префињеног лиричара и великог родољуба. Њене песме су већ биле више пута емитоване на нашим радиоталасима. Мислим да ће се Душанки и свим нашим слушатељкама допасти песма, коју смо укључили у наш програм. «О љубави је спевано много песама, отпеваћу ти још једну», - пева херој херој филма «Верни пријатељи». Тај је филм о чврстом мушком пријатељству. И о нежној љубави према жени.

Успомена

Јутро си лијепог дана.

Узбуркано море, којим плови лађа.

Ватра из запаљеног камина,

Щто се са вјетром, због вјетра свађа.

Очи су тикао кап росе.

Груди – планински вијенци

Кад се мјесечина по њима проспе.

Косе – уснуле траве,

Растрчале по длану.

Ноге босе,

Оставиле отисак у дану.

Ноћ. Сабласна мјесечина

са мном изгара.

При заласку,

Звијезда бразду заора.

То је изјава љубави от Милета Н.Булатовића. Ко може да исприча о жени боље од заљубљеног мушкарца? Иначе настаје жеља да рецитујемо и женске стихове. Иначе, признајем, када су у књизи сабрана дела, посвећена истој теми од различитих аутора, хтео-не хтео упоређујеш мушку и женску поезију, мада ниси сигуран, зар је у праву таква подела?

Ти си мој смисао (фрагмент)

Само Ти ми оку дајеш сјаја,

Блиставо сто смијеха дарујеш уснама,

Само Ти доносиш безбрижност бескраја

И трепете прољећне љубавнога плама.

Само с Тобом посједујем чудаствену моћ

Да чујем шумор пахуља звезданих

И шапате ружа кроз мирисну ноћ

Док урањам у море њежности Твојих.

Ти си мој смисао, љепота живота,

У Тебе увире сва чежња и срећа,

Ти си свјетлост златна, гранитна планина,

Извор свих радости и снага прољећа…

Гордана Сарић

Предосећај, очекивање љубави је вероватно најдивније време у животу жене. Сан или јава, љубав или машта – о томе мисли, сигуно, свака жена. Томе су посвећени и стихови Зоре Зечевић.

Неко је ноћас на моје ухо

Најљепшу пјесму пјевао

Неко ме тужно звао

Да ли си ти то љубави

Или је то сан само.

Неко је ноћас тихо душом

Најљепши играо ритам

Неко ме у игру уплео

Да ли си ти то љубави

Или је то сан само.

Неком сам срце поклонила

Најлуђе страси

Најљепши свијет

Неко ме својом звао

Да ли си ти то љубави

Или је то сан само.

Нажалост, време нашег програма је истекло. Међутим, мислим да нико вас неће моћи да ометне, а да нађете књигу «Писци Никшића. Љубавне песме», те проведете с њом дивно вече, да сањате о љубави, да се сетите првог признања, преживите бол за изгубљеним, поново заволите. Није важно што је већ почела зима.

Јелена Јегорова,