Како ће изгледати изградња Јужног тока и шта ће он све донети Србији?

Када су прекјуче у београдској Палати Србија испред блицева и камера извештача из многобројних новинских редакција представници српске и руске стране свечано потписивали уговоре који се тичу почетка изградње гасовода Јужни ток кроз Србију, многи грађани су се добронамерно питали какве конкретне користи ће донети нови гасовод и под каквим условима ће се он градити, што је добар повод да се осврнемо на многе техничке и финансијске детаље овог енергетског подухвата века, који на најбољи начин сами за себе говоре о каквом капиталном пројекту је реч.

Наиме, одмах након свечаног програма, одржана је и конференција за новинаре на којој су учествовали директор Србијагаса Душан Бајатовић изаменик директора Гаспрома Александар Сиромјатин, који су објаснили многе појединости у вези предстојеће изградње Јужног тока. Прво је Бајатовић саопштиода ће за изградњу србског дела гасовода руски гасни гигант Гаспром одобрити Србијагасу најповољнији кредит који се тренутно може добити,у износи од око 175 милиона евра, са каматном стопом од 4,25%, и уз период мировања до почетка функционисања Јужног тока, а предвиђено је да Србија тај кредит враћа од прихода које ће имати по основу транзита гаса, који ће износити преко 300 милиона евра годишње. Иначе, што се тиче транспарентности потписаних уговора, директор Србијагаса је подвукао да ће сви наведени споразуми бити јавно објављени.

Надаље, он је рекао да ће Гаспром унапред закупити цео капацитет гасовода кроз Србију на 25 година, што је идеална варијанта пословног договора, јер то значи да србска страна у том случају ни теоретски неће имати никакав ризик од губитка услед евентуалне непопуњености цеви.

Такође, јавност је том приликом била информисана да ће ускоро бити расписан тендер за будуће извођаче радова, а српске компаније ће у тај велики посао бити укључене, како је рекао Бајатовић, колико год то буде могуће, јер по међудржавном споразуму предност у изградњи ће имати управо српске и руске компаније и то под једнаким условима.

У сваком случају, на изградњи ће бити директно запослено 25.000, a посредно и читавих 100.000 радника из србских грађевинских компанија, произвођача опреме и предузећа која се баве услужним делатностима, што је сасвим разумљиво ако се узме у обзир да ће у изградњу српске деонице Јужног тока бити уложено око 2 милијарде евра, а само до првог квартала следеће године за изградњу гасовода кроз Србију на располагању ће бити пола милијарде евра.

Поред тога, Бајатовић је нагласио као значајну чињеницу – да је Гаспром опростио Србији 50 милиона евра пенала за уговорене количине гаса из Русије, које србска страна није повукла, а требала је у складу са уговором.

У свом излагању, директор Србијагаса је још напоменуо да засад није донета коначна одлука о изградњи кракова гасовода према Македонији и Косову, али чак и у том случају са Косовом неће бити потписан међудржавни споразум, зато што Русија није признала независност јужне српске покрајине, нити ће то урадити.

Са своје стране, кодиректор пројекта "Јужни ток Србија" Александар Сиромјатин је казао да би требало да градња Јужног тока кроз Србију буде завршена за две године, при чему ће њена деоница бити дуга 422 километра, а предвиђена су и два крака – један за Хрватску у дужини од 52 километра и други за Републику Српску који ће се простирати дужином од 105 километара, а пројекат јужног крака према Македонији се налази у фази израде.

Имајући у виду све наведене податке, извесно је да ће цеви гасовода Јужни ток почети да се полажу пуним темпом крајем фебруара или почетком марта следеће године, за шта неће мањкати потребног новца. Све заједно, то значи да су у Србији на помолу велике промене у позитивном правцу у економском, али свакако и у политичком смислу. И то је највећа корист коју ће Србија имати од гасовода Јужни ток. Зато ми преостаје да овом приликом само поновим пригодне речи председника Николића са свечаног отварања, које гласе – «На многаја љета».

Ратко Паић,