У Москви опет деле Каспиј- море без пасоша

У Москви ће поново делити Каспијско море током заседања радне групе за утврђивања статуса. Највеће унутрашње море планете, чије обале међу собом дели 5 приобалних дражава - Русија, Казахстан, Азербејџан, Туркменистан и Иран - покушавају да прекроје већ готово 20 година.

Али Каспиј ће остати море „без пасоша“. Позиција дражава како и шта учинити, мењала се већ неколико пута. Сада се, како говоре експерти, све „заглавило“ због тврдоглавости Ирана. Техеран инсистира да се Каспијско море подели на пет идентичних делова и да свака држава добије 20% епиконтитеталног појаса и водене масе.

Тешко да ће после данашењег заседња „каспијске групе“ море бити ближе добијању „пасоша“. Несрећа Каспија је у томе, што, као прво, он исувише снажно мирише на нафту и гас! А као друго, налази се на осетљивом геополитичком споју Евопе и Азије и представља важну транспортну артерију. Правни проблеми Каспијског басена почели су после распада СССР, када су се на обалама овог мора почетком 90-тих година појавиле независне државе. До тада је његов статус био регулисан Совјетско- иранским уговорима из1921.и 1940.године. Они сада више нису на снази. Сваки сусед је много пута мењао погледе и ставове по питању промене правног статуса мора.

Русија покушава да наговори партнере да се по питању приобалног појаса примени принцип секторалное поделе. Приступ Москве овом правном принципу поделе се такође мењао током времена, али данас заузима чврсте и јасне позиције, рекла је за „Глас Русије“ професор Руске академије националне економије и државне управе при Председнику РФ Кира Сазовнова:

- Позиција Русије се своди на то да ми не делимо површину, већ епиконтинентални појас према принципу националних сектора. Овај принцип веома подсећа на позиције које Русија заузима када се ради о подели Арктичког појаса. У оваквој подели, долазе до изражаја национални интереси свих држава.

Веома је тешко рећи када и да ли ће се уопште изменити позиције Техерана. За Иран је Каспијско море више него море богато нафтом, гасом и биоресурсима. То је још и јединствена тампон зона у случају спољне агресије. Још 2007.године учесници „Каспијске петорке“ су се обавезали да своју територију не устпуе ни једној државе у случају да она жели да је искористи за агресију против других држава. Овај се став налази и у специјалној политичкој декларацији. Техеран, рекло би се, обезебедио је за себе чврсто северно крило.

Оцене руских експерата кажу да потенцијалне резерве нафте и гаса, укључујући и РФ, чине негде око 20 милијарди тона разних видова енергената. То је чак 10 пута мање него што су процењене потенцијалне резерве у Персијском заливу. А никако више од 57 милијарди тона само за Азербејџан, Казахстан, Туркменију и Иран, како тврде Американци.

Андреј Федјашин,