Каћуша - песма у бронзи

Згодна девојка гледа на морску пучину: левом руком она притиска на груди гомилу писама од вољеног, а десном држи мараму скинуту са главе. Тако изгледа споменик светски чувеној руској песми Каћуша. Споменик је откривен у Владивостоку и од првог дана постао је знаменитост овог великог лучног града на далекоисточној обали Русије.

Изливен у бронзи трометарски споменик Каћуши постављен је на високој обали залива Златни Рог. Место није одабрано случајно. Јер, како се пева у чувеној песми, Каћуша је излазила на „Високу, стрму обалу“. Између осталог, управо ова околност је отежала рад аутора споменика, петербуршког скулптора Константина Новикова.

Прилично сложена архитектонска ситуација: скулптура треба да се види из свих тачака. Тачније са мора, ако пловиш бродом или јахтом, ти видиш јасну силуету са кретањем напред. Ако се пењете обалом и идете директно на фигуру, фигура гледа на вас. Тачније из сваке тачке скулптура треба да се открије.



Откривање споменика Каћуши приређено је поводом 75-годишњице премијере песме. Први пут она је изведена у Москви 27. новембра 1938. године, а њени први слушаоци били су официри Црвене армије, пре свега учесници победоносних борби код језера Хасан, о којима су у августу 38. писале све совјетске новине. Тада је по цену великих губитака Црвена армија успела да одбије покушај заузимања совјетских пограничних територија од стране јапанских милитариста. Том догађају је посвећена песма Каћуша, у којој њени аутори – песник Михаил Исаковски и композитор Матвеј Блантер, говоре о љубави одичне девојке и борца на далекој граници. Становници Владивостока су уверени: ова девојка није измишљени лик, тим пре њихова је земљакиња и главна потврда за то налази се управо у новинама из 1938. Извештаји саоштавају да је у борбама код језера Хасан учествовала становница Владивостока Јекатерина Аелксејева, жена граничара, награђена за храброст орденом Црвене Звезде. Она, музичар војног клуба, за време совјетско-јапанског конфликта морала је да постане медицинска сестра, говори историчар Нели Миз:

- Било је врло тешко време, она, како пишу, по 12-14 сати налазила се у болници или на местима где су држани рањени, пружала им је помоћ. Блантер и Исаковски су компоновали песму и посветили је њој, назвали су је чак Каћуша, њеним именом. Зашто? Зато што су је добро познавали.



А Каћуша је могла да се упозна са композитором Блантером. Од детињства обдарена за музику, она је кренула из родног Владивостока у Лењинград, како се тада називао Петербург, где је студирала на конзерваторијуму заједно са неким касније познатим совјетским композиторима, на пример, Никитом Богословским. А после школовања опет у Владивосток, мужу граничару, са којим се упознала у току зиме у Лењинграду, на клизалишту... Да ли је то та Каћуша или не, не зна се тачно, примећује члан Руског географског друштва Сергеј Корнилов.

- Постоји много верзија. Ради се о томе што су у Рјазању нашли своју Каћушу, у Саратову своју. Једна од најраширенијих верзија је да је ова девојка из Краснодара, Јекатерина Јеременко.

Каћуша је заиста постала легенда, при томе не 30-их година, већ 40-их, за време Другог светског рата. Фронташка песма је била толико омиљена да су њоме чак назвали борбена возила ракетне артиљерије, исте те „каћуше“ за које су говорили: оружје победе. Данас се песма Каћуша изводи у читавом свету, преведена је на много језика и посебно је популарна управо на Далеком Истоку, у Јапану, Кореји, Кини.

Олга Бургова,