Централну Азију заклониће штит ОУКБ

У очекивању такозваног проблема-2014. године, повлачења трупа међународне коалиције из Авганистана, експерти за сада нису достигли једниство о главном питању. Тачније: ако у Авганистану дође до систематске дестабилизације, колико је велика вероватноћа да Талибани и друге екстремистичке групације крену на север? Али ако се то деси, експанзији може да се супротстави само ОДКБ.

Организација Уговора за колективну безбедност била је формирана у октобру 2002. године и објединила је Русију, Белорусију, Јерменију,Казахстан, Киргизију и Таџикистан. Данас је Русија основ ОДКБ као земља која поседује најозбиљнији војни и војно-технички потенцијал у организацији.

Један од главних праваца практичних мера за осигурање безбедности простора земаља ОДКБ постало је јачање њихових спољних и унутрашњих граница. Нажалост, сада није могуће брзо створити праве, добро опремљене у инжињерском плану границе између чланова ОДКБ, констатује Игор Коротченко.

Најдужу границу данас имамо са Казахстаном, и у инжињерском погледу она је опремљена. Зато главну концентрацију напоре треба остварити пре свега како би се направила максимално стабилна таџикистанско-авганистанска граница. Овде у оквиру ОДКБ могућа су нека нестандардна решења како би ова граница била максимално непропустљива за бандите, теорористе и трговце наркотицима.

Посебан проблем за изградњу система безбености ОДКБ, по мишљењу експерата, представљају Туркменија и Узбекистан, које нису чланице блока, али се граниче како са Авганистаном, тако и са другим земљама Организације. Посебно забрињава ситауција у Узбекистану, где објективно постоје услови да идеје радикалних исламистичких групација буду примљене од стране једног дела становништва које се налази у тешким социјално-економским условима.

Ипак у одсуству директне претње РФ не може бити речи о директном учешћу Руске армије у било каквим борбеним сукобима на територији централноазијских земаља, подвлачи Игор Коротченко.

- Разуме се, руски војници не треба да својом крвљу плаћају стабилност режима у Централној Азији. Ми морамо да учинимо тако да њихове сопствене армије буду делотворне. А у случају одлучног погоршања ситуације овде треба мислити о покретању механизма Колективних снага за оперативно реаговање. Разуме се, коришћење јуришне авијације како би се зауставила инфилтрација покрета Талибан и Ал-Каида на постсојветском простору.

Што се тиче ваздухопловне компоненте, Русија сада јача групацију јуришне авијације на бази у Канту (Киргизија), а руска база у Јерменији у случају да се нешто деси може да прими додатне јединице бомбардера.

Упоредо са тим проблем-2014 тиче се читавог региона, а не само бивших средњеазијских република бившег СССР. Зато су могућности ОДКБ у размерама Централне Азије ограничене.

Али ипак, земље ОДКБ у стању су да осигурају безбеност својих граница и без учешћа Северноатлантске алијансе. А узимајући у обзир сасвим одређене економске интересе НАТО-а у неким државама Централне Азије, западни блок ће у сваком случају морати да гради партнерске односе са ОДКБ.

Никита Сорокин,