Балканолог, историчар Илија Горјачев изручен Москви

Руски држављанин Илија Горјачев изручен је Русији. Истражни комитет Русије се захтевом обратио Србији и тражио изручење Илије, да би се Илија до окончања поступка по захтеву Русије налазио 8 месеци у србском затвору.

Илија се доводи у вези са четири убиства, а по исказу човека у затвору који је осуђен на доживотну робију. Илија се такође доводи у везу са екстремистичком групом "BORN". Међутим, Истражни комитет Русије се огласио саопштењем те није потврдио све оптужнице које се Илији стављају на терет. Адвокатски тим одбране Горјачева у Москви је неколико пута наглашавао да се ради о политичкој ствари и да је Илија "колатерална штета", а адвокатски тим одбране Горјачева у Београду је неколико пута истицао да услови за његово изручење нису испуњени.  

Илија Горјачев, историчар, балканолог, који је за рад о положају СПЦ у Независној држави Хрватској 1941-44. године добио повељу од Патријарха Московског и све Русије Алексија Другог је такође радио као новинар и дописник за неколико медијских кућа како у Русији, тако и у Србији. Боравио је на Косову пет пута и интервјуисао особе у дијапазону од тадашњег министра спољних послова Србије Јеремића па до Едите Тахири, као и што је извештавао и о положају Срба на Косову, као и Србима у Републици Србској.

Јелена Гускова, доктор историјских наука, редовни члан Руске академије наука, инострани члан Српске академије наука и уметности и члан Сената Републике Српске, као и руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука, је била Илијин ментор који јој се молбом обратио да му буде ментор при изради дипломског рада који ни о чему другом не жели да зна осим о Србији, каже Гускова:

- И поново је у заносу говорио о научном раду. Предложила сам му нову тему за дисертацију, Иља је прихватио идеју као плодотворну, посебно јер је може разрађивати само човек који живи у Србији. А Иља је одлично познавао земљу, људе, обичаје. Са заносом је читао српске историчаре, радио са историјским документима,знао језик. Могу да кађем да је Иља написао много чланака у новинама, часописима, електронским медијима: о Македонији, генералу Младићу, Косову, рату 1999. Увек сам се радовала када бих видела та издања. И била сам уверена да ће се Иља сигурно вратити научном и публицистичком раду. Мало знам о Иљиним пријатељима у Србији, и о његовом схватању тамошње ситуације. А, с друге стране, да би се знало и анализирало, потребно је бити стручњак. А  Иља се тек школовао.  Србија и Русија имају и историјски и тренутно  много тога заједничког,  и наш пут у будућност је заједнички, у то сам убеђена.  Различитости се више исказују у зависности од политичких елита које долазе на власт, и од тога да ли они знају за неопходност  нашег заједничког деловања. Данас, како ми се чини, у Москви постоји схватање важности подршке Србији, а у Београду Москву углавном  користе за одређене политичке циљеве, чиме су доиста направили избор  «ми смо са Русијом» . Ето, када се не успе са Европском Унијом, када НАТО тражи потпуно потчињавање, када коначно оде Косово и постави се питање отцепљења Војводине и јужних крајева, тада се погледи србских политичара поново окрећу ка Русији.

Илија Горјачев је 2002. године основао организацију "Руски образ" која је штампала  часописе, доводила у Русију српске музичке групе. Запамтили смо их и по акцијама за подршку Србије, на пример осујећивањем московске пројекције филма Анђелине Џоли "У земљи крви и меда", када је у знак протеста против антисрбског усмерења филма био постављен плакат „Убијени Срби? Не, нисмо чули“.

Без обзира на саопштења о хапшењу и изручењу Горјачева, у медијима на Балкану се о њему водила већином медијска кампања, иако се о његовом случају знало врло мало информација.