Пукотине у европској касици

Ових дана у Бриселу представљен је реферат Европске ревизионе коморе. Аудитори су открили читав низ фактора ненаменског трошења средстава из буџета ЕУ.

Како истиче итернет-портал ЕурАктив, позивајући се на реферат Ревизионе коморе, 2012. године 6,6 милијарди евра или 4,8% трошкова буџета ЕУ није било употребљено према директној намени. У првом реду то се тиче средстава структурних фондова, а такође фондова аграрног сектора. Како указују аутори реферата, корисници средстава из „аграрне касице“, представљајући неки пројекат, често указују претеран обим површина под усевима или обрадивих површина или дају гаранције да ће поштовати еколошке захтеве који им се постављају, а у пракси не планирају да те захтеве испуне.

При томе занимљиво је да аудитори Ревизионе коморе традиционално избегавају да изводе конкретне закључке – тачније: да ли је реч о отвореној превари, свесној проневери или о простом неумећу рапоређивања средстава. Са друге стране, сличних случајева би било мање када приликом издвајања средстава за неке пројекте представници ЕУ не би заобилазили утврђене процедуре и правила која постоје у ЕУ. Али, наравно, главну одговорност сносе саме земље чланице ЕУ – локалне власти рапоређују најмање 80% средстава.

Како истиче Франкфуртер Алемајне Цајтунг, размере ненаменског трошења буџетских средстава разликују се по регионима. Тако три четвртине свих ненаменских трошкова 2012. године је отпало на три земље – Шпанију, Грчку и Италију. 2013. године у Шпанија је, на пример, била приморана да плати 2,2 милијарде евра као компензацију за ненаменско коришћење средстава. Сличне прекршаје комора је открила у Чешкој, Румунији и делимично у Пољској. Најдисциплинованија је Немачка – коефицијент прекршаја тамо јеизнео 0,1%.

Поводом података које је објавила Ревизиона комора посланици Европског парламента захтевају од Европске комисије строжи прилаз оцени националних контролних инстанци, а такође пооштравање санкција против прекршилаца буџетске дисциплине. Истина, неки експерти, као на пример професор руске Високе школе економије Иван Родионов, не сматра буџет нечим окошталим.

Ако постоје строга правила формирања буџета, ова правила у све већем броју случајева ће се косити са реалијама, пошто живот уноси своје корективе – каже професор. И са ове тачке гледишта јасно је да што је строжи буџет, то је већа потреба да се од њега одступи. Између осталог у ненаменском коришћењу средстава. Али, наравно, не до велике суме, зато што критеријум рада ипак јесте одусуство битне корекције буџета.

Олег Севергин,