Ко крши олимпијско примирје?

Руски нацрт резолуције о олимпијском примирју размотриће Генрална скупштина УН. Према традицији документ припрема земља која је домаћин Олимпијаде. Олимпијско примирје први пут је било проглашено у 8. веку пре наше ере и у древна времена је обавезно поштовано: прекршиоце су чекале најстроже казне. У новијој историји традиција је више пута кршена. Зашто олимпијско примирје у наше дане не делује?

Резолуција о олимпијском примирју заиста је више данак традицији. Обично документ је усвајан аутоматски, после кратеког формалног разматрања, јер текст се годинама није мењао. Ипак ове године разматрање није протекло тако глатко. Камен спотицања је био, како се очекивало, закон усвојен у Русији о забрани геј-пропаганде међу малолетнима. У документу се указивало да у Олимпијским играма могу да учествују људи различитог узраста, пола, физичких способности, религије, расе и социјалног статуса. Неким учесницима расправе то се чинило недовољним, они су затражили да се на списак укључе и речи „геј“ и „тансгендер“. Да истакнемо да у резолуцијама претходних година, између осталог у оној прихваћеној пред лондонску Олимпијаду, о припадницима нетрадиционалне оријентације није било ни речи.

Ипак после неколико недеља преговора нађен је компромис: сада нацрт документа позива на социјалну инклузивност, која не допушта дискриминацију било које врсте. Русију је ова варијанта задовољила. Мада, као и већина резолуција УН, документ има карактер препоруке, пошто о буквалном његовом испуњењу нема говора, истиче председник Федерације спорских новинара Русије Николај Долгоплов.

- Да, треба по сваку цену тежити томе да у време Олимпијских игара влада дугоочекивано примирје. Али ако се неки војни кофликти и појаве, то не треба да утиче на одржавање Олимпијаде. Земља треба да организује Олимпијаду на највишем нивоу за који је способна.

Треба рећи да у домовини Олимпијаде, Старој Грчкој, није било захтева да се потпуно прекину војна дејства за време Игара. Екехејрија, тако се називало олимпијски примирје, захтевала је само да се осигура неометан пролаз атлета на место одржавања такмичења. Ипак, препородивши 1993. године древну традицију, учесници савременог олимпијског покрета увели су управо овакву тачку: прекид свих војних конфликата – недељу дана пре почетка Олимпијаде, за време Игара и недељу дана по њиховом завршетку.

Олимпијаду су ометали како глобални, тако и регионални конфликти. Једне летње Игре, 1916. године, нису одржане због Првог светског рата. 1940. и 1944. године такође није било до спорта, државе су се објашњавале не на стадионима, већ у рововима Другог светског рата. Игре 1972. године помрачила је Минхенска трагедија – терористи су узели као таоце иразелске спортисте. 2008. године Сакашвили је наредио да Грузија нападне на Јужну Осетију на дан отварања пекиншке Олимпијаде. Рат у Сирији није прекинут за време лондонске Олимпијаде и мало је вероватно да ће затишје наступити на зиму 2014. Олимпијско примирје се крши на све стране зато што је чак највећи спортски догађај посао исполитизован, сматра потпредедник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов.

- Озбиљан фактор у кршењу дате забране јесте став неких земаља које не осуђују агресију једнозначно. На пример, поводом ситуације око Грузије до данас ставови земаља се разизазе, остављајући преседан за наредне прекршаје. Друго, у спортском покрету у извесној мери превладали су двоструки стандарди. Олимпијада се раније сматрала друштвено-спортским догађајем, али у последње време у њу су често почели да уносе политику. Све је почело још од руско-америчких односа у прошлом веку, када је Олимпијада постала таоц политичких одлука. Управо ова политизација спорта постала је озбиљан проблем у последњих неколико година.

Ипак у УН и МОК не губе наду да девиза О спорте, ти си мир! још није изгубила свој значај. Председник МОК-а ће иступити на 68. Генералној скупштини УН у Њујорку. За време састанка Спорт за мир и развој Томас Бах ће се обратити њеним члановима са молбом да приме олимпијско примирје за време одржавања Игара 2014. оо 7. до 23. фебруара. Осим тога, председник МОК ће изложити своје виђење везе спорта и политике и говорити о бесмислености бојота Олимпијских игара.

Игор Силецки,