Сирија и морал

Саопштења о догађајима у Сирији у западној штампи више нису толико хистерична, како је било после случаја примене хемијског оружја у предграђу Дамаска крајем августа. Разлог томе је што последњи догађаји никако не могу да буду третирани онако, како то одговара Западу. Последњи догађаји се не уклапају у причу о «диктаторском режиму», који тобоже води рат против сопственог народа, угрожавајући при томе своје суседе.

Прво, специјални изасланик УН и Лиге арапских држава Лахдар Брахими је још једном добио пристанак сиријске владе да учествује на мировној конференцији «Женева-2». При томе Брахими није успео да добије гаранције таквог учешћа од стране сиријске опозиције, мада је специјални изасланик подвукао да је без учешћа опозиције конференција немогућа. То показује ко уствари жели наставак грађанског рата у Сирији.

Друго, израелске ВВС су поново напале сиријске војне објекте у граду Латакија. Ту се види кога угрожава: Сирија своје суседе или суседи Сирију. За сада напада сиријску територију Израел, док оружје и екстремисти продиру из свих суседних земаља.

Осим тога, руши се попут куће од карата и верзија о «Асаду-тровачу». Сиријска влада се за сада уклапа у строги план уништавања залиха отровних супстанци. Организација за забрану хемијског оружја је потврдила пуну демонтажу свих објеката за производњу ОС и снабдевање њима војне муниције.

Међутим, појавила су се саопштења о новој чињеници примене у земљи отровних материјала – овог пута је осумњичена опозиција. Говори члан комитета Државне думе за међународне послове Семјн Багдасаров.

- Провокације уз коришћење хемијског оружја ће бити настављене, мада је у овој ситуацији практично немогуће оптужити званични Дамаск у вези са тиме, што сиријско руководство предузима мере за ликвидацију хемијског оружја. Највероватнији извор хемијског оружја код опозиције су складишта у Либији. Оданде те отровне материје доспевају у Турску, а из Турске се депортују екстремистима. Ти канали се не контролишу стално. Зато различите терористичке групе користе те материје, када настаје, према њиховом мишлењу, потреба за њима.

Иначе, последња примена хемијског оружја у Сирији скоро није имала одјек на Западу, у вези са чиме је дао посебну изјаву министар спољних послова Русије Сергеј Лавров. Нису изазвали негодовање ни израелски авионски напади – западне земље, изгледа, задовољило је објшњење да је уништено оружје било намењено за либанску групацију «Хезболах».

Са гледишта обичног људског морала, а да не говоримо о међународном праву, сиријско руководство је у праву 100%. «Хезболах» је легална политичка структура у Либану, заступљена у парламенту те земље. Пре неколико година је Израел разрушио бомбардовањем инфраструктуру Либана, осветивши ситне граничне инциденте тобоже уз учешће «Хезболаха». Какво право може да има Израел да бомбардује суверене суседне државе? Какво право може да има Запад да подржава сиријске групације, које чак не планирају да дођу на мировну конференцију? Изгледа да такозвани пријатељи Сирије нису оптрећени моралом.

Дмитриј Бабич,