Председнички рејтинзи: како се то дешава?

Председник Француске Франсоа Оланд крајем октобра проглашен је за најнепопуларнијег шефа државе у читавој историји земље. Према подацима анкетирања, рејтинг његове подршке износи свега 26%. На власти он је само годину и пет месеци. Тако ниско није пао чак ни Никола Саркози који није био омиљен међу Французима: он је завршио мандат са рејтингом од 30%.

У светским размерама несимпатија према Оланду која је захватила Французе, наравно, није рекорд срамоте. За сада све показатеље обара перуански председник Оланта Умала. Он је био изабран 2011. године, а ниво одобравања његовог рада већ се спустио испод 25%. Али тешко да Оланда то може да утеши, пошто у ЕУ он по непопуларности није први.

Многи председници и лидери држава током времена осећају на сопственој кожи умор бирача од „љубави“ према њиховој сопственој личности. Разлика је у томе колико брзо долази до хлађења. Зависи то и од стања у економији, раста цена, пореза. И, наравно, од националног темперамента. Како показује статистика, ватрени латиноамриканци обично се разочаравају у своје los presidents много брже од европљана.

У Старом Свету политичку тежину су изгубили скоро сви лидери: пали су рејтинзи премијера Британије, Шпаније, Италије, Португалије. Грчки премијер чак ни на прстима не може да дохвати 40-постотно одобравање. У Европи изузеак може да се сматра само канцелар Немачке Ангела Меркел. Мути или мамица, како је зову Немци, постала је канцелар 2005. године и до сада је популарна на нивоу од 60%.

Феномен Меркел се може лако објаснити, каже министр кабинета федералне владе Урсула фон дер Лејн.

- Она се понаша прилично једноставно. На њој нема ни трунке помпезности. И људима се то свиђа. Она је толико популарна зато што се свима чини да је једна од нас.

Брзина пада рејтинга политичара, као и дубина, за сваког је различита. Све зависи са ког нивоа се врши одбројавање. Барак Омбама, на пример, на дан инаугурације 2008. имао је популарност од 80-83%. Он је оборио чак рекорд Џона Кенедија из 1961. године од 71-73%. А данас рад „друга Барака“ одобрава само 44,5%. У принципу пад његове популарности је сличан ситуацији око Оланда. Истина, узимајући у обзир све Обамине проблеме – блиско банркотство, незапосленост, рат у Ираку и Авганистану, скандале око прислушкивања америчких и европских грађана од стране АНБ – чуди што се његов рејтинг није потпуно срозао.

Истина, Обамини противници су у верени да све још предстоји. Сенатор Ренд Пол сматра да узроци тако наглог пада Обамине популарности нису у томе што је у земљи висока незапосленост, болесне финансије и раст цена. Невоља је у томе што он троши морални углед управе, каже Ренд Пол.

- Мени се чини да сазвежше скандала који су избили последњих месеци у САД лишава предедника моралног угледа да руководи нацијом. Нико не доводи у питање законитост његовог председничког мандата. Али морални углед за управљање земљом он губи. И он ће морати са тим нешто да учини.

Под сазвежђем скандала амерички сенатор је имао у виду између осталог прислушкивање агенције АП, прислушкивање разговора АНБ и праћење европских лидера.

Обама је између осталог далеко од жалосних достигнућа његовог претходника Џорџа Буша млађег. Последњи је ушао у историју као најнепопуларнији председник САД. Према подацима Галупа, на крају мандата његова непопуларност је достигла 71%. Чак најнеомиљенији амерички председници Труман и Никсон нису одлазили тако дубоко у минус. Труман је имао негативну популарност од 67%.

Свака земља има своје омиљене и неомиљене премијере и председнике. У Британији је рекорд несимпатија достигао бивши лабуристички премијер Тони блер са рејтингом од 26%. Он је претекао чак Харолда Вилсона, у чије време се десила крајем 60-их девалвација фунде и многи су остали без уштеђевине. Јапанци су најмање волели премијера Наота Кана који је напустио дужност 2011. године. А најпопуларнији шеф кабинета сматра се импозантни бивши премијер Ђунитиро Коидзума.

Али непопуларност код куће не одражава се на утицај председника и премијера на међународну политику. Обама остаје, по верзији листа Форбс, један од најутицајнијих светских лидера. На списку објављеном 30. октобра његово име је на другом месту. Први пут од како је лист почео да саставља такве рејтинге светских моћника, на прво место је избио руски председник Владимир Путин. Тројку затвара кинески лидер Си Ђинпинг.

Андреј Федјашин,