САД се кладe на Румунију

Размештање америчког ракетног система у Румунији зa Русију има више политички него војни значај. Овај САД систем ће објединити противракетне комплексе неколико европских земаља, укључујући Чешку, Турску, Холандију и Шпанију. Иако су могућности система, тренутно, недовољне да би угрозиле Русију, њен развој у опасном правцу има реалну основу.

Наслеђе ресетовања

"Румунска верзија " и генерално југоисточни правац размештања америчког ПРО система у Европи појавила се након доласка на власт Барака Обаме у 2009. Раније најављени план о размештању трећег сектора ПРО США укључивао је инсталирање ракета-пресретача GBI у Пољској и радара у Чешкој. Ово размештање није одговарало најављеној сврси самог система - заштити европских савезника од хипотетичког иранског напада и пресретања потенцијалних иранских МБР, запуштених на САД. Међутим, под одређеним условима и будућем побољшању система, она може постати погодна за пресретање руских ракета. Перспектива размештања GBI у Пољској и радара у Чешкој озбиљно је забринула Москву - као одговор на то, Русију је разматрала могућност инсталације у Калињинградској области оперативно-тактичког ракетног комплекса "Искандер". До реализације тих планова није дошло. Али, комплекси "Искандера" су размештени у Лењинградској области, док се у Калињинграду појавио пук ПВО система С-400.

Одлука Барака Обаме да размести системе у Румунији (ракете-пресретачи СМ-3) и Турској (радарски систем) променио је ситуацију. Ракете СМ-3 имају краћи домет и достижу мању висину у односу на тежи и скупљи GBI, а радар на јужној обали Турске је скоро бескористан у пресретању ракета лансираних са територије Русије у правцу севера.

Прикривена претња

Иако реализација америчких планова данас не представља непосредну претњу руским нуклеарним снагама одвраћања, унапређење ракетних одбрамбених система може у будућности да створити претњу, посебно у комбинацији са развојем осталих компонената америчке војне машинерије. Пре свега говоримо о будућем развоју морскиог ПРО система, као и о развоју не-нуклеарних високо-прецизних средстава напада. Тренутно, америчка морнарица је фокусирала своје бродове, опремљене за коришћење ракета пресретача СМ-3, углавном у Пацифику против ДНРК и у будућности - Кине. Међутим, мобилност флоте омогућава њено брзо распоређивање на било ком делу океана.

Сами бродови и надземни ракетни одбрамбени системи нису у стању да стваре претње за Русију. Међутим, такве претње постају реалне паралелно са развојем система противракетне одбране и програма Prompt Global Strike (Муњевити глобални напад). Овај програм предвиђа развој високо-прецизних беспилотних летелица, укључујући надзвучно оружје, којим се омогућава да се свака мета на земљи погоди у року од једног сата. При том, стварање и примена таквих система није ограничена.

Скуп америчких нуклеарних могућности, нових не-нуклеарних стратешких оружаних система и система противракетне одбране могу, у теорији, створити ситуацију у којој ће бити могућ разоружавајући први напад САД са пресретањем пројектила преживелих система ПРО.

Такав развој догађаја је за Русију неприхватљив. Очување стратешког паритета захтева од државе развој собствених оружаних снага - посебно снага нуклеарног одвраћања и ваздушно-космичке одбране.

Међутим,развој нових мобилних ракета као што су "Јарс" (у будућности "Рубеж"), напори око подешавања ракета "Булава" и њених носиоца - подморнице пројекта 955 "Бореј" и све већи обим куповине напредних ПВО и ПРО система омогућавају нам да се надамо да ће се одржати паритет. Мобилни системи и подморнице за заштиту од ваздушног напада су мање опасне од подземних ракета. Непредвидивост стартне позиције компликује одбрану у хипотетичком нуклеарном рату, чинећи бесмисленим трку у војно - техничкој супериорности. 

Илија Крамник,