Немачка није свемогућа

У срцу Европе тренутно се формира нови ланац изградње вредности у чијем центру је Немачка. Немачке компаније постепено преносе своју производњу у Чешку, Мађарску, Пољску и Словачку и постају гарант благостања тих земаља. Ипак овакве тенденције имају и своју другу страну.

Као што се види из ситуационог модела који су разрадили експерти ММФ, у периоду од 1996. до 2011. године битно је скочио удео извоза у унутрашњем бруто производу Немачке и земаља Централне и Источне Европе. То сведочи о већој отворености самог централноевропског региона. Истовремено види се озбиљни раст обима непосредне трговине Немачке са земаљама Централне и Источне Европе. Реалне користи од узајамне интеграције Западне и Источне Европе за Глас Русије потврдио је шеф катедре за европске интеграције МГИМО МИП Русије Николај Кавешњиков.

- Да, наравно, у такозваним старим земљама ЕУ појављују се одређени проблеми. При томе неке заподноевроспке компаније прелазе у источноевропски регион, преносећи тамо своју производњу. Али негативан утицај тих процеса није тако велик, као оне користи које је на крају добила економија Европе од уједињења.

Ипак велика економска веза Немачке и Источне Европе прети озбиљним ризицима – подвлачи ММФ, упозоравајући на опасност од такозваног „шока потражње“. То је смањење потражње за инвестиционом робом и робом широке потрошње у истој тој Немачкој макар за 1%. Ситуациони модели експерата ММФ доказују да би у случају оваквог шока управо Немачка и државе Централне и Источне Европе пострадале много више него остале земље света. Између осталог због економске везаности региона Централне и Источне Европе за немачко тржиште.

Главни закључак експерата ММФ је у целини узнемиравајући. Немачка заиста игра улогу стабилизатора европске економије. Ипак истовремено сваки шок од пада потражње нанет њој и њеним спољнотрговинским партнерима много је јачи ударац него по другим регионима исте те Европе. Између осталог немачки државни дуг одмах ће скочити најмање за 30% унутрашњег бруто производа, скочиће цена њених нартија од вредности и даље ће све кренути у складу са класичним сценаријем дужничке кризе. Само може да не остане никог ко ће да спасава Немачку и њене источноевропске партнере од дужничке кризе.

Реално средство за спречавање сличног развоја догађаја могло би да буде спровођење одмеренијег курса од стране земаља Централне и Источне Европе, који подразумева између осталог практиционистичке мере, како то чини у последње време на пример влада Мађарске. Ипак слични прилаз захтева од влада одређену храброст, приметио је у разговору за Глас Русије директор руског Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки:

- На данашњи дан проблем се састоји у томе што владе одбијају да признају протекционизам као неопходан и исправан курс. При томе никакав други курс оне не могу да воде. На крају сви воде протекционистичку политику, како се каже, испод жита. Али при томе сви воле да у томе ухвате другог.

Коментаришући закључке ММФ, експерти руске агенције за пословне некретнине Финмаркет изводе једнозначни закључак: економија Немачке у велћој мери је подлежна колебањима светске економије него многе њене колеге из ЕУ. А то је још један повод да се над тиме замисле њени партнери из Источне Европе који рачунају на Берлин како економски, тако и политички.

Петар Искендеров,