Сумњиве предности шкриљног гаса

О проблемима производње шкриљног гаса у интервјуу „Гласу Русије“ говорио је Гирт де Кок, сарадник по питањима политике Европског програма за храну и воду Europe Watch, који се бави проблематиком климатских и еколошких последицама на здравље, које проузрокују нетрадиционални поступци добијања енергената.

На који начин могу да утичу на природну околину пројекти производње шкриљног гаса, који се тренутно планирају у Украјини?

- Потпуно делимо опаске источноевропских земаља у вези енергетске безбедности у контексту зависности од јединог испоручиоца гаса, - Русије. Али нисмо сигурни да ће шкриљни гас искључити опаске у вези безбедности. Пре свега морамо се одрећи од начина вађења енергената, да би се заштитили од промена климе. Да ли ће производња шкриљног гаса бити корак према даљем коришћењу вађења енергената? Уколико је одговор потврдан, - то није решење проблема. Јер је потребно направити велики број бушотина, да би се дошло до слојева шкриљног гаса. И веома је значајно следеће. Кумулативни негативни ефекат индустријских бушотина: као пропратни ефекат имаћемо загађену воду, и увек постоји могућност њеног истицања у природну средину, затим емисија угљен-диоксида, која прати производњу. Ови фактори нас забрињавају већ у данашње време.

Да ли бисте нешто детаљније испричали о технологији фрекинга (хидрауличког разбијања наслага)? То је довољно компликовано и опасно, зар не?

- Приликом уобичајеног добијања гаса, прави се једна бушотина, постоји природан резервоар под притиском, и гас аутоматски доспева у цев бушотине. Поступак приликом добијања шкриљног гаса је другачији. Осим вертикалних, потребне су и хоризонталне бушотине у шкриљним слојевима, слојевима велике густине и веома мале порозности. Притом је потребно испумпати велику количину воде, око 20 милиона литара за сваку бушотину, под веома великим притиском. У овом поступку користе се различите хемијске материје, тако се у САД користи дизел као додатак, да би се обезбедило пробијање камена и отворио пут за гас. То је веома тежак и скуп поступак. Ако неко каже, да ће шкриљни гас смањити цену гаса, - значи да није довољно информисан. Проблем је у томе, што технологија фрекинга захтева веома велика улагања. То је велики проблем. Што се тиче повраћаја средстава, ситуација није ни близу класичне производње гаса. Ми се залажемо за то, да Европа не теба да следи пример САД са шкриљним гасом или да се поузда на руски гас. Ми заиста треба да искористимо обновљиве изворе енергије, енергетску ефикасност.

Која структура радника је потребна за ове технологије?

- Прва фаза производње шкриљног гаса захтева велике инвестиције у енергетске радове. То није превише исплативо са аспекта отварања нових радних места. Осим тога локално становништво не добија никакве користи од ове разраде налазишта. Потребни су висококвалификовани радници, то је посао који је везан са високим ризиком: користе се хемијске материје. Тако да се не може узети сваки незапослен са бироа и да му се да посао на бушотини.

Да ли то може изазвати протесте у Украјини, слично томе што се дешавало у Канади?

- То зависи од предности, које могу добити локални становници. Са аспекта радних места – предности је веома мало. То једино проузрокује низ социјалних проблема, затим већу оптерећеност путева итд. У целини сматрам да су предности веома сумњиве, и биће довољно тешко постићи, да се локални становници „упецају“ само на идеју.