Дан ослобођења Београда

Битка за ослобођење Београда, у којој је погинуло 20.000 људи, једна је од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату.

За 11 дана, колико су борбе трајале, погинуло је 15.000 припадника немачких окупационих снага, док је близу 9.000 заробљено.

Прва армијска група НОВЈ имала је око 3.000 погинулих и 4.000 рањених, а четврти корпус Црвене армије изгубио је 960 војника и официра.

Договор о заједничкој офанзиви са Русима постигао је врховни командант НОВЈ-а Јосип Броз Тито, када је схватио да нема ништа од британског искрцавања на Јадрану и да у земљу треба да уђе Црвена армија, која је незаустављиво напредовала на свим фронтовима.

У тајности, без знања Британаца, Тито је у ноћи између 18. и 19. септембра одлетео у Румунију, а затим и у Москву, где је 21. септембра склопио договор са Стаљином о заједничким операцијама у Југославији.

Око 80.000 припадника југословеснке и совјетске армије водило је тешке борбе са око 55.000 припадника немачке армијске групе "Шумадија", којом је командовао генерал Ханс Фелбер.

 

Офанзива за ослобађање самог града, који је изнутра био миниран, започела је 14. октобра и до краја су вођене тешке уличне борбе.

Београдском операцијом окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација, створена велика ослобођена територија и онемогућено повлачење групе "Е" немачке армије из Грчке најкраћим правцем, што је било од великог значаја за даље борбе у Југославији, али и за јужно крило Црвене армије у даљим операцијама за слом Вермахта.

На Гробљу ослободилаца Београда почива 961 борац Црвене армије и 2.994 припадника НОВЈ-а, од тога већина (2.092) у заједничкој гробници.

Руски генерали Жданов и Бирјузов, који су учествовали у ослобађању Београда, погинули су 20. октобра 1964. године, када је њихов авион ударио у Авалу, приликом доласка на прославу годишњице ослобођења.