Европа спасава економију на рачун апсурдних пореза

Шпанце ће натерати да плате порез на сунце. Мадрид тражи нове начине да попуни буџет и савлада финансијску кризу, која се одуговлачила. И друге европске земље намеравају да попуњавају благајне на рачун увођења нових пореза и дажбина. Понекад су те иницијативе толико нелогичне да не само да изазивају незадовољство становника, већ и зачуђеност осталих.

У многим градовима Шпаније сунце сија по три хиљаде часова годишње, зато је земља један од највећих произвођача сунчане енергије. Данас производна снага је већа од потражње за 60 одсто. Због тога буџет дугује произвођачима 26 милијарди евра. Зато је Мадрид одлучио да опорезује власнике сунчевих панела да би сманио њихов број. Шпанија планира да попуни благајну и нестандардним новчаним казнама. 750 евра ће платити они, који гатају помоћу карата таро, просјаци код трговинских центара и они, ко храни или купа псе на улици. Креативно су тражењу новца пришле и регионалне власти. У неким градовима су уведени порези на пластичне кесе, хазардне игре, као и новчане казне за вожњу скејтбордом улицама или организацију ватромета. Шпанији су потребна допунска средства да би сервисирала дугове, којих она има довољно. У влади прогнозирају да ће идуће године државни дуг земље износити 100 посто бруто-домаћег производа. Коментар шефа аналитичког оделења компаније Лајф Капитал Пробизнесбанке Валерија Пивења.

- Земља осећа акутан дефицит пореских исплата од традиционалних врста економске делатности. С обзиром на велике дугове и неопходност одржавања социјалног сегмента ново пуњење буџета је неопходно. То је иначе смешно, али још једном истиче озбиљност економских проблема у Шпанији. Сматрам да ће се такви порези укидати уз савлађивање кризе у Шпанији.

Нестандардни порези морају да спасу и економију Грчке. Тројка кредитора израчунала је да после повећања пореза на кола треба га увести и за бицикле. Грци су их масовно почели да користе као средство за кретање, у земљи их већ има око милиона. Неће да избегну порез ни пешаци. Тројка предлаже да се порез укључи у цену обуће у грчким радњама. Нису изузетак ни добро ситуирани Финци – они уводе туристички порез, који већ постоји у Француској, Шпанији и Италији. Сада сваки путник мора да дневно плати 2 евра за боравак у граду Лапсенранта. Рим такође уводи нестандардне порезе. Италијани ће платити за одлазак у иностранство и за домаће животиње.

Опасност таквих иницијатива се састоји у томе, што повећање пореског бремена омогућује попуњавање буџета, али не стимулише развој економије, - истиче шеф оделења земаља и региона института Европе РАН Владислав Белов.

- Пореско бреме је доста високо. Оно је кочница за развој предузетништва. Потребно је ићи путем оптимизације пореза, те постићи да би они стимулисали економску делатност и предузимништво, а не њихов одлазак у сиву економију.

Главно је да не би у тежњи да изведу економије из кризе европске земље претерале, - истичу експерти. У 14. веку Енглеска је остварила сан пореских органа свих земаља, те увела порез на живот. Сваки грађанин је морао да попуњава благајну само зато, што је жив. Међутим, та је генијална идеја пропала – буна становника је зауставила пореску безграничност.

Татјана Голованова,