Уговор о нераспростирању атомског оружја: сумње у целисходност
У Женеви се завршила још једна сесија преговора о судбини иранског нуклеарног програма. Стране су размениле неке опште ставове у плодотворном дијалогу, а експерти након састанка предвиђају тешка времена овим поводом.
Дакле стручна јавност сматра да ће ситуација у вези са Ираном утицати на будућност међународног режима нераспростирања атомског оружја, које опет у многоме кроји архитектуру гллобалног система безбедности. Условно говорећи, ако се сутра испостави да је Иран под изговором да атомску енергију користи за цивилне сврхе ипак направио атомску бомбу, онда већ прекосутра можемо да се пробудимо у другом, потпуно нестабилном свету.
На овај начин, убедивши Иран или не, да се окане атомског програма, међународна заједница фактички спашава Уговор о нераспростирању атомског оружја(УНАО), који данас трпи велике критике скептика. Говори члан експертске групе за проблеме међународне безбедности у Савету безбедности Русије Антон Хлопков:
- Не видим неопходност да се питање о спашавању организације УНАО расправља у контексту преговора „шесторке“ и Ирана. Има питања у вези са иранском атомском делатношћу. Иран се са правом брине, јер га лишавају могућности да користи атомску енергију у цивилне сврхе. Проблем атомске енергије само је један у великом спектру проблема који су изникли између Ирана и Запада. Беспоговорно, ако Иран буде почео да прави атомско оружје, онда ће то свакако имати веома лош утицај на будућност УНАО.
Уговор о нераспростирању атомског оружја су потписале све државе света осим Индије, Израела, НРК и Пакистана,а ступио је на снагу 1970.године. Иницијално је имао рок трјања 25 година, али 1995.године конференција држава потписница је продужила трајање Уговора на неодређени рок. Критичари УНАО сматрају, да је ово неправилан корак: нова епоха ствара нове околности које овај документ из времена хладног рата чине давно превазиђеним.
Нема потребе сумњати да Уговор о нераспростирању атомског оружја одражава глобални баланс интереса и компомиса међу готово 200 земаља света. Управо због тога низ експерата сумња у целисходност евентуалне модернизације уговора. Ипак, ово принципијално питање промене одредабамогу да покрену само иницијатори Уговора о нераспростирању атомског оружја који вероватно схватају да би учинивши тако радикални корак, они сопственим рукама покренули процес масовне геополитичке „перестројке“ однсоно прекраја.
Сергеј Дуз,
- Извор
- Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Министар спољних послова Дмитро Кулеба објаснио је да украјински конзолати више неће служити борбеним мушкарцима који бораве у иностранству
Естонски министар унутрашњих послова Лаури Лаанеметс је раније такође предложио да се Руска православна црква означи као терористичка организација
Остале новости из рубрике »