Мораторијом ради спасавања јесетре у Каспијском мору

Популацији јесетри у Каспијском мору прети опасност од нестанка. Она се може спасити ако све прикаспијске земље (Русија, Казахстан, Азербејџан, Туркменистан и Иран) уведу мораторијум на риболов у овом воденом масиву. Иако ова идеја ни код кога не изазива противљење, не може се реализовати већ неколико година.

Русија је још пре неколико година дала пример прикаспијским земљама – и увела је мораторијум на индустријски риболов јесетре у Каспијском мору. О потреби за увођењем свеопштег мораторијума на риболов јесетре у Каспијском мору почело је да се говори и Казахстану. Заменик државног тужиоца републике Андреј Кравченко је дао жалосну прогнозу: рибе из породице јесетри у Казахстану могу потпуно нестати већ у наредних пет година. Да је ситуација близу критичне одлично су свесне и остале прикаспијске земље, сматра председник Друштвеног савета при Росриболовству Александар Савељев.

- Овај проблем је до те мере потпуно очигледан за све да је још пре три године на самиту прикаспијских држава, одржаном у Бакуу, била донета одлука о проглашавању мораторијума. Радило се о петогодишњем мораторијуму на индустријски риболов јесетре. И поред очигледности овог проблема и свеопште подршке, техничка реализација овог договора стоји у месту због става Туркменистана. И од тада решавање овог питања никако не може да се покрене с мртве тачке.

Међутим, по оценама стручњака, за последњих 10 година се популација јесетре у Каспијском мору смањила 30-40 пута. У овим условима петогодишњи мораторијум више не изгледа као универзални лек, јер да би се обновила популација моруне треба увести забрану најмање на једну деценију, сматра стручњак. Притом прикаспијске државе треба не просто да уведу мораторијум на риболов, већ да предузму хитне мере ради обнављања популације јесетре, уверен је Александар Савељев:

- У Русији постоје програми за обнављање популације. Ефикасно раде рибље фабрике које се баве обнављањем. Сваке године се у Каспијско море пушта на милионе рибље млађи. Ово даје наду да ће се популација обновити. Међутим, имајући у виду да је Каспијско море јединствени басен пет држава, програм за обнављање јесетре и што је главно – увођење мораторијума – треба да буду заједнички.

Индустријски риболов није једини проблем. Подједнако је важан и фактор индустријализације. На пример, хидроцентрале избацују воду не водећи рачуна о томе како то утиче на рибу. Своју „лепту“ брзом смањењу популације јесетре дају и ловокрадице. Ипак, овде свест могу испољити не само власти, већ и обични грађани, сматра руководилац морског програма Светског фонда дивље природе (WWF) Русије Константин Згуровски:

- Увек у таквим случајевима питам: „Да ли бисте носили украдену одећу.“ Обично људи одговоре: „Не.“ А зашто се сматра лепим маниром јести украдени кавијар, односно од ловокрадица.

Треба додати да прикаспијске државе не могу да „нађу заједнички именилац“ ни по другим питањима у вези с овим воденим масивом. Главно је: како поделити каспијске воде? Кључну околност у насталој колизији представља то што је Каспијско море затворени унутарконтинентални водени масив. Другим речима, није јасно да ли је море или је језеро. То ствара правни проблем пошто у вези с поделом пограничних језера и мора важе различите норме. Русија предлаже да се пође од тога да је у питању море, а Иран га сматра језером. И у овом контексту би постизање договора око мораторијума за риболов јесетре могло представљати преседан који отвара пут за решавање осталих проблема.

Артјом Кобзев,